Адвокат Вучинић: Устав је само форма, никад нисмо имали независно правосуђе
Адвокат Владимир Вучинић, раније дугогодишњи судија у познатим случајевима, оценио је да у предложеним изменама Устава у области правосуђа постоји побољшање у односу на садашње уставно уређење, али је нагласио да је то само форма чије ће поштовање у стварности зависити од друштвене климе, пре свега политичких чинилаца.
"Да не идемо још даље у прошлост, али од Другог светског рата, што сам могао да закључим из литературе, па касније оно што сам увидео, ми никад нисмо имали независно правосуђе ни самостално тужилаштво", рекао је Вучинић у разговору за Бету.
Како је указао, "увек се говорило само о томе да ли однос три гране власти претеже у корист законодавне власти или извршне, никада судске, или тужилаштва".
Вучинић је широј јавности постао познат када се нашао на удару власти, јер је донео одлуку да на кратко врати пасош бизнисмену Мирославу Мишковићу, као председавајући већа које му је судило у Специјалном суду, након чега је мимо своје воље, али на лични захтев, због низа проблема, отишао у адвокатуру, како је то детаљно испричао у недавно објављеној књизи "Под притиском".
Говорећи о најважнијим телима за судије и тужиоце, он је навео да је прихваћена сугестија струке да у Високом савету судства више не буде министар правде. Чиниће га шест чланова које бирају судије, председник Врховног суда, односно садашњег Врховног касационог суда, и четири истакнута правника изабрана у Народној скупштини, дакле нема у саставу министра правде.
Уколико се измене Устава усвоје, навео је Вучинић, у Врховном савет тужилаштва, садашње Државно веће тужилаца, улазило би пет тужилаца које бира струка, четири истакнута правника бира Народна скупштина, Врховни јавни тужилац, али и даље остаје министар правде.
Нагласио је да за правосуђе сматра “кључним” начин на који судије бирају своје представнике-судије за Високи савет судства, тело у чију широку надлежност спада и да одлучује о њихој судбини - да их бира и разрешава, проводи дисциплинске поступке.
То, сматра, важи и за будући Високи савет тужилаца.
"Радећи непуних 25 година у суду, од тога преко двадесет година као судија, могу да посведочим да ранија процедура избора судија који ће бити у Високом савету судства, није била ни мало демократична. Председници судова су већином имали 'своје' кандидате и једноставно би на колегијуму рекли 'ми ћемо предложити тог и тог'", испричао је Вучинић.
Како је навео, "присуствовао сам већем броју колегијума где смо унапред знали ко је кандидат из нашег суда и да није имао противкандидата, тако да је на листићу било само једно име иако је гласање било тајно".
Ако је тај председник дошао на то место по неком 'политичком кључу', што не би смело, онда је јасно да је и кандидат тако одређен", испричао је Вучинић.
Он је подсетио да у односу на судску грану власти, извршна доминира тако што има могућност да утиче и финансијски.
"Министарство правде је то које кроз буџет одређује плате и услове рада судија и тужилаца", објаснио је Вучинић.
На констатацију да представници власти већ у истрази излазе са доказима у јавност и на питање да ли је то притисак на учеснике поступка, он одговара да за тако нешто "нису овлашћени, ни по Уставу ни закону".
"То утиче на људе у правосуђу. Индивидуално је колико. Знам једног судију који је рекао да уопште то не прати, не чита новине, не гледа телевизију. Па не може баш тако, на јавној је функцији", рекао је Вучинић.
Он је подсетио да су тужилаштво и окривљени ти који припремају доказе "у важећем страначком поступку".
"Не знам заиста, можда је то негде сакривено у неком неписаном закону, да може, на пример, председник владе, министар, или председник државе да износи, или коментарише доказе. То је штетно за поступак. Једни кажу да ће неко бити осуђен, други да је политички монтиран процес и да ће бити ослобођен, а суд мора да пресуди једно или друго. Грађани онда с правом верују њима, а не суду. Тако нема поверења у судове, што не сме да се дешава у једној правној држави", закључио је Вучинић.
(Бета, 01.02.2022)
