Жене и Црна Гора: „Једеш ли га с миром?“ - како је кампања за бесплатну правну помоћ женама жртвама насиља стигла и до пекаре

Док је у уторак Подгоричанка Ирена Радоњић чекала да се прохлади врућ хлеб, тек што га је донела из омиљене пекаре из комшилука, видела је да је омот другачији.

Уместо имена пекаре, писало је „Једеш ли га с миром?&qуот;, уз податак да 42 одсто жена у Црној Гори уз оброк претрпи насиље.

Ирени је застао дах.

„Искрено, прва рекација ми је била шок!

„Кад сам окренула и мало боље погледала, нисам знала да ли да будем срећна или да плачем до чега смо дошли&qуот;, каже становница главног града Црне Горе за ББЦ на српском.

Папир из пекаре део је шире рекламне кампање за бесплатну правну помоћ, под слоганом #ИспричајПричуДоКраја која већ месецима траје у Црној Гори, уз подршку Европске уније, Врховног суда, Министарства правде и невладиних организација.

• Како је мој отац убио моју мајку
• Због чега жене у Србији најчешће страдају од руке најближих
• „Ужасно је тешко, силована сам са седам година&qуот; - случај из Србије покренуо лавину исповести у региону

Црна Гора је одавно увела закон о бесплатној правној помоћи у случајевима породичног насиља, али статистике показују да жене тај сервис врло мало користе, каже Маја Раичевић из подгоричког Центра за женска права.

Сервис омогућује женама, без обзира на материјални статус, да се за помоћ пријаве у општинском суду лично, поштом или мејлом.

„Изразито је важно да жене од самог старта и пријављивања насиља или трговине људима имају адекватног правног заступника који ће да их води кроз те често компликоване и стресне процедуре.

„Бесплатна правна помоћ је кључна ствар за приступ жртава правди&qуот;, каже Раичевић за ББЦ.

Шокантни маркетинг

Поздравља идеју да се тај сервис промовише на разним местима, попут пекара, како би дошле до што ширег броја жена, посебно оних у мањим и сеоским срединама где нема мреже невладиних организација.

„Добро је да жене у неким свакодневним ситуацијама, кад се можда најмање надају, добију информације које су им потребне.

„Оне ће се обратити кад код њих сазри одлука да нешто пријаве, али до такве одлуке ће пре доћи ако знају да постоје сервиси који су им доступни и људи који су за то специјализовани да им помогну да се заштите и посаветују&qуот;, истиче Раичевић.

Овај „шокантни маркетинг&qуот;, како га Ирена назива, за сваку је похвалу посебно у друштвима са врло честим партнерским насиљем, као што су балканска.

„Сматрам да је изузетна ствар, баш због нас који овако то примимо к срцу и станемо.

„Жене свакодневно трпе насиље, свуда се дешавају ужасна убиства и то отприлике приведу мужа, а пусте га после одређеног времена, он дође кући убије две ћерке и жену&qуот;, наводи као пример.

„То су страшне ствари, језиве ствари&qуот;.

У Црној Гори знатан проценат жена између 15 и 65 година је био изложен партнерском насиљу: чак 42 одсто жена је током живота имало искуство са бар једним од четири типа партнерског насиља - психичким, економским, физичким или сексуалним.

Када се узме у обзир да је ова бројка заснована само на исказима жена које су биле спремне да отворено говоре о личним искуствима, „може се сматрати доњом границом његовог стварног присуства у овом делу женске популације&qуот;, наводи се у истраживању агенције Ипсос из 2017.

Управо то је подстакло власника подгоричке пекаре Викторија Шаћира Темаја да се укључи у кампању.

Како каже, то је учинио на предлог једног од достављача и жели да је настави.

„Размишљам да наручим још тих папира, треба да се народ опамети коначно&qуот;, каже Темај за ББЦ.

Одличне реакције

Сви су позитивно реаговали, додаје.

„Задовољни су сви, добре су реакције.

„Има таквих случајева насиља још много. Доста више са тим, доста је насиља на Балкану&qуот;, напомиње Темај.

О овоме се много писало и на друштвеним мрежама, а људи наводе да су се у акцију укључиле и пекаре у Будви и у другим црногорским градовима.

хттпс://твиттер.цом/гувернадурка/статус/1483377642422345729

Тајна која остаје у кући

Мало жена је контактирало одређене службе пошто су доживеле насиље, показује извештај ОЕБС-а о Црној Гори.

Чак и после најтежих инцидената физичког и/или сексуалног насиља, велика већина преживелих није обавестила полицију.

Ово може бити у вези с уверењем, које дели две од пет жена, да је насиље у породици „приватна ствар&qуот; која треба да остане унутар породице, наводи се.

Ако се жене и одлуче да пријаве насиље и истрају у бирократско-судском лавиринту није сигурно да ће дочекати правду.

Казнена политика у Црној Гори је прилично блага, за трећину кривичних дела судије често примењују условну осуду - у чак трећини случајева, подаци су анализе Савета Европе и Центра за женска права.

Они који добију затворске казне, у већини случајева (87 процената) добиће казну од једног до шест месеци затвора.

---

Оштећена је „села на кревет у спаваћој соби и тада је њен супруг устао са кревета и ударио је ногом, тачније стопалом у пределу главе - носа.

Том приликом њој је почела да иде крв из носа и тада су деца ушла у собу и почела да вриште и плачу.

Након тога су сви сели у дневни боравак. Тада је супруг узео кухињски нож и говорио је 'избошћу се ако ти одеш од мене' &qуот;.

Упркос чињеници да су деца присуствовала насиљу оца над мајком, суд је чињеницу, да је окривљени отац двоје деце, ценио као олакшавајућу околност.

Извор: Анализа казнене политике у кривичним и прекршајним предметима у области породичног насиља у Црној Гори за 2017. годину

---

Зашто је правна помоћ важна?

Зато што ће жене тако добити савете стручњака који су специјалисти за ту област, истиче Маја Раичевић.

Тако ће лакше поднети понекад мучне процесе који поред основне, могу изазвати додатну трауму.

„Блага казнена политика је добрим делом и због тога што у судским поступцима окривљени увек има адвоката, по закону имају право док се жртвама врло често и не препоручује да ангажују правног заступника.

„Сматра се да ће тужилаштво одрадити тај део посла и да ће их адекватно заступати, међутим, то у пракси често бива другачије - жртве иду саме у поступак, присуствују процедурама, наилазе некад на врло непријатна испитивања и срећу се са насилницима&qуот;, оцењује она.

• Како разговарати са ближњима који су претрпели сексуално насиље
• Кад ти на улици добаце: „Лутко&qуот;

---

Како до бесплатне правне помоћи?

Бесплатна правна помоћ за жене у Црној Гори омогућава правно саветовање, састављање тужбе или докумената за покретање поступка и адвоката.

Ко?

Право на бесплатну правну помоћ можеш остварити ако си жртва породичног насиља, без обзира на материјални статус.

Закон не прави разлику ако зарађујеш мање или више или ако имаш, односно немаш, покретну и непокретну имовину.

Све правне радње од подношења захтева су потпуно бесплатне.

Где?

Захтев можеш поднети у служби за бесплатну правну помоћ у Основном суду на чијем подручју имаш пребивалиште или боравиште.

При испуњавању захтева, можеш рачунати на помоћ саветника око било каквих недоумица у вези са остваривањем овог права.

Како?

При доласку у суд потребно је да доставиш релевантне доказе - пријаву из полиције или тужилаштва, или медицинску документацију о насталим повредама, личну карту, извод из књиге држављана, потврду о дозволи за боравак у Црној Гори и сл.

Исто важи и ако се захтев за бесплатну правну помоћ подноси путем поште или мејла.

Мора ли лично?

Уколико из било ког разлога ниси у могућности да дођеш у суд, захтев за одобравање бесплатне правне помоћи у твоје име може поднети и твоје лице од поверења, којем ћеш претходно дати пуномоћје.

---

СОС број на улошцима

Слична кампања спроведена је 2018. у Србији када је на улошцима био исписан број СОС телефона Аутономног женског центра за жене жртве насиља.

Идеја је настала после неколико случајева убистава жена у породичном насиљу.

„На овај начин, уложак је постао медиј, који се налази у свакој ташни, купатилу, и који носи у себи важну и тајну поруку наде и сигурности намењену само женским очима&qуот;, рекла је Светлана Ћопић, иницијаторка кампање.

У Србији бесплатну правну помоћ женама жртвама насиља пружа АЖЦ, а она је и законски омогућена од 2019.

• Менструација: Ако је пола света има, зашто се о њој и даље шапуће на Балкану
• Израчунајте колико вас кошта пол
• Да ли новац купује утеху жртвама насиља

Део ширег проблема

Ирена Радоњић подсећа да је насиље у породици део ширег друштвеног проблема и родних подела, којима се и даље мало говори.

„Не треба наставник у школи да те опомиње да 'не треба дечаке да изазиваш, јер те они зато чупају за косу'.

„То није у реду, јер тако ти са 12 или 13 година стекнеш утисак да неког изазиваш само тиме што постојиш&qуот;, каже Подгоричанка.

Њој родитељи и даље саветују да не иде ноћу сама док за њеног брата то не важи.

„Због свега тога кампања је изузетна, апсолутно капу скидам ко год да је смислио.

„Треба нешто да се мења, јер насиље трпимо свакодневно&qуот;, закључује Ирена.

Коме пријавити партнерско насиље у Црној Гори?

• 122 Управа полиције
• 080 111 111 СОС за жртве насиља у породици - анонимно, бесплатно, нон-стоп
• 020 232 254; 067 805 297 СОС телефон за жене и децу жртве насиља Подгорица (24/7)
• 069 013 321 Сигурна женска кућа СОС телефон (24/7)
• 067 104 700 Центар за ромске иницијативе (24/7)
• 067 166 800 Центар за женска права (9-17 радним данима)

---

Погледајте видео - Сомборске шнајдерке: „Зашивање&qуот; рана породичног насиља

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.19.2022)