Боле ме све ране Београда, можда је спас у Владети Јанковићу: Есеј владике Григорија за нови Недељник

Био сам у Београду ономад. Радо му се, ту и тамо, враћам кад год могу, макар накратко. Моја приврженост Београду вуче коријене још из дјечачких година, када сам се, у ђачком дому на Карабурми, будио уз не богзна како лијеп поглед на Панчевачки мост и ОФК-ин стадион. На неки чудан начин заволио сам и такав Београд. Ваљда зато што кад волите неког или нешто, волите га у потпуности, са свим оним што он јесте. Београд и ја се знамо већ готово четири деценије. За то