А, бе комшије, срам ли ве није што нам дворишта пуна с’артије, што кесе лету и вису од гране
Нишке вести 09.02.2022 | Оливера Сашек Оливера Сашек
Поглед кроз прозор стана Славке Војиновић ових дана није био очаравајући, зато је професорка енглеског језика искористила свој таленат за писање и написала кратку, духовиту песму којом позива комшије да се прихвате посла и среде нагомилано смеће око зграде.
Она у писању користи нишки дијалект, или како сама каже „нишки сокачарски“ који је сам по себи и сликовит и духовит. А, бе комшије, срам ли ве није што нам дворишта пуна с’артије, што кесе лету и вису од гране с’м ругло на све стране, леле нане! А, бе комшије, мож’ ли се спије док свашта пада од терасе по авлије. Још малко, ће има да нас није од штроку ће запатимо разне болештије. А, бе, комшије и остали свете, не мора нас тепају с бомбе и ракете ништа не
