Интервју петком - изасланик британског премијера за Западни Балкан сер Стјуарт Пич: „Моја улога је да подржавам дијалог Србије и Косова"

Искусни војник британске авијације и НАТО алијансе заменио је униформу оделом и краватом.

Сер Стјуарт Пич од децембра 2021. године ради као специјални изасланик британског премијера за Западни Балкан, а прву посету Београду и Приштини искористио је да се представи онима са којима ће сарађивати.

„Желео бих да видим напредак и наду у бољу будућност људи у региону.

„Велика Британија подржава евроатлантски пут региона и тај пут остаје приоритет за нашу владу, а на том путу је боља будућност за све народе региона, без обзира на отворена питања.

„Моја страст и мисија је да се створе услови за ту бољу будућност&qуот;, каже Пич у разговору за ББЦ на српском, првом интервјуу за медије у региону.

Одговара војнички кратко и дипломатски опрезно - баш као и две каријере које је објединио.

„За мене, то су само фазе мог живота и нема разлике.

„Мене води поштовање према другим људима, владама, демократским процесима и вредностима који стоје у њиховим основама.&qуот;

• Ко је Мирослав Лајчак, нови европски посредник за Косово
• Од групе, преко Тројке и соло наступа, до дуета посредника у преговорима у Косову
• Колико је укупно преговора о Косову

Пич је пре избора за специјалног изасланика радио као председавајући Војног комитета НАТО-а, састављеног од министара одбране држава чланица.

Војничку каријеру градио је у британским ваздухопловних снагама, али је његова нова улога у потпуности цивилна.

Како раде специјални изасланици

На дипломатском небу изнад региона, све врви од летова специјалних изасланика.

Седмицу коју су у Београду отворили европски и амерички посредници за Западни Балкан Мирослав Лајчак и Габријел Ескобар затворио је британски изасланик, док су Приштину посећивали обрнутим редоследом.

„Неколико пута смо се већ срели и разговарали о регионалним питањима.

„Тренутно сам заузет обиласком свих престоница у региону, разговором са кључним саговорницима и објашњавањем моје нове улоге, али после тога ћемо развити начин сарадње и заједничког рада, уколико то буде било потребно&qуот;, каже Пич.

Британски дипломата закључиће да његово претходно војничко искуство може бити адекватна допуна квалитетима које имају европски и амерички посредник.

• Када све Србија није ушла у Европску унију
• ЕУ преговори: Шта отварање кластера значи за Србију - у 300 и 500 речи
• Како је Уговор из Мастрихта, „најзначајнији акт&qуот; ЕУ, променио животе људи

Косово: „ЕУ да води дијалог, Британија да подржава&qуот;

Закочени преговори Србије и Косова један је од изазова који чека три специјална изасланика.

Пич решење види у Бриселу, али и јасној подели посла.

„Био сам у Бриселу, али улога је Европске уније да води дијалог, а ја га подржавам.

„Није на мени да спекулишем о чему се разговарало током посете Лајчака и Ескобара, као и о будућим решењима - моја улога је да подржавам дијалог&qуот;, каже, одбацујући тако било какву спекулацију о моделима односа Србије и Косова о којима би могло да се преговара.

Уместо тога, Пич нуди уопштену дефиницију шта би за Лондон био успешан исход тих преговора.

„Успех би био било какво решење које ће донети нешто добро за све људе у региону.

ББЦ: Да ли оно укључује међусобно признање Србије и Косова?

Пич: „То је питање за дијалог и дискусију&qуот;.

ББЦ: Дакле, признање не мора бити финални исход?

Пич: „То јесте нешто што бисмо очекивали, влада Велике Британије је признала Косово. Али ја овде и сада у Београду не желим да постављам такве границе, то је на другима, а ми ћемо бити у позадини и подржавати процес.&qуот;

• Шта Београд значи Кристоферу Хилу, а шта његов долазак значи за Балкан
• Председница Европске комисије: „Сањам да Западни Балкан буде део ЕУ&qуот;

Ипак, неке границе у односима Београда и Лондона су померене када је председник Србије Александар Вучић јавно оптужио Велику Британију да стоји иза акција специјалне полиције Косова у северним општинама, већински насељеним Србима у октобру прошле године.

„Одбацујем све оптужбе - војно присуство Британије у региону служи као подршка Европској унији у БиХ и НАТО-у на Косову, и тако је већ много година&qуот;, тврди Пич, и сам 2000. године војник НАТО-а на Косову.

Босна и Херцеговина: Подршка дејтонским процесима

Као британски ваздухопловни официр, Пич је итекако био упознат и са ситуацијом у Босни и Херцеговини током рата средином деведесетих година прошлог века, пре него што је сукоб окончан потписивањем Дејтонског споразума 1995. године.

„Било је напретка и у Босни од 1995. године, али напредак мора да се настави.

„Озбиљно схватамо приче о сецесији и друге претње које могу поништити напредак који је у БиХ остварен током претходних 26 година.

„Позиција Велике Британије је да у потпуности подржава Дејтонски споразум, заједно са партнерима подржава Канцеларију високог представника и човека на тој функцији Кристијана Шмита, као и мисију Европске уније ЕУФОР која обезбеђује стабилност.&qуот;

Ипак, на констатацију да компликована политичка и национална структура дејтонске Босне и Херцеговине често доводи до кризе и застоја, па и сумње у исцрпљеност вредности Дејтонског споразума, Пич каже да тај концепт и даље има подршку Лондона.

„У потпуности подржавамо дејтонски процес и Дејтонски споразум, као и међународно присуство које је из њега проистекло.

„Настављамо да се залажемо за пуну имплементацију институција Босне и Херцеговине - да људи могу да седну заједно и створе боље услове за људе.

ББЦ: Али, да ли то политичари у БиХ и раде?

Пич: „То је њихов мандат.

ББЦ: Да ли га и испуњавају?

Пич: „Постоји напредак у земљи, али и питања која морају да се реше. Ми настављамо да подржавамо повратак у институције и решавање отворених питања. Све стране треба да седну за сто, у доброј вери - без претњи и уцена.&qуот;

Британског изасланика на терену затиче ситуација у којој српски представници углавном не учествују у раду институција Босне и Херцеговине.

Република Српска не признаје високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита јер није добио потврду Савета безбедности Уједињених нација, националистичка реторика је посебно гласна, док су конкретни разговори представника власти у Босни и Херцеговини све ређи.

„Ја мислим да они седе једни с другима, једино је питање да ли то чине на правом месту - а право место су демократске институције које су настале Дејтонским споразумом и ми подржавамо да се сви у њих врате што пре и тамо решавају питања која муче народ у БиХ.

„Није на мени да организујем састанке, али ћемо свакако подржати и охрабривати повратак нормалности што је више могуће.&qуот;

Ипак, једну дилему Пич тврди да је разјаснио у Србији, једној од потписница Дејтонског споразума.

„Из разговора које сам имао у Београду, схватио сам да Србија у БиХ може да има конструктивну улогу.

„Не видим Београд као препреку ка стабилној БиХ.&qуот;

Од „хибридних активности&qуот; до регуларних избора

Када је у децембру Пич постављен на тренутну функцију, Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије и функционер владајуће Српске напредне странке (СНС), описао га је као „стручњака за хибридне активности&qуот; и оличење „жеље Велике Британије да утиче на унутрашње процесе у Србији како би ослабила позицију и на међународном плану, и у преговорима са Приштином&qуот;.

„То једноставно није тачно. Имам велико поштовање према српским властима и српском народу.

„Служио сам у војсци скоро 50 година и разумем да људи имају снажне ставове.&qуот;

И сам Стјуарт Пич има снажне ставове.

Одсечно војнички одговориће на питање да ли априлске изборе у Србији види као регуларне и по европским стандардима.

„Наравно! Поштоваћемо сваки демократски исход избора&qуот;.

ББЦ: Нема основа за притужбе опозиције да се избори не одржавају у складу са демократским стандардима и европском праксом?

Пич: „Није на мени да о томе спекулишем само на основу једне посете, али се свакако надам да ће избори бити слободни, фер и у складу са међународно прихваћеним демократским стандардима.&qуот;

Стјуарт Пич је за ББЦ на српском говорио у дану састанка са председником и премијерком Србије, Александром Вучићем и Аном Брнабић, као и представницима цивилног друштва, а дан уочи сусрета са представницима опозиционих партија.

• Венди Мортон: „Ми напуштамо Европску унију, али не напуштамо Европу&qуот;
• Амбасадор Киф: „Не мењамо политику према Србији“

Британски изасланик зато види простор за боље односе Београда и Лондона.

„У Првом и Другом светском рату, Велика Британија је била савезница Србије и важно је да људи у Великој Британији поштују људе у Србији као што ја то чиним и да поштују изборе које чине људи у Србији, у складу са нашим демократским стандардима.

„Драго ми је због напретка који чини наша амбасада у Београду по великом броју билатералних питања, а у интересу оба народа&qуот;, закључује Пич.

НАПОМЕНА: Техничком грешком ББЦ на српском претходно је објављена радна верзија интервјуа. Извињавамо се читаоцима и сер Стјуарту Пичу због ненамерне грешке. Интервју је ажуриран у петак, 11. фебруара 2022. године, у 13 часова.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.11.2022)