Зимске олимпијске игре: „Имам скијашку торбу, ранац и једну торбу на точкиће" - прича о Џејмсу Вудсу и фристајл скијању

Прошлог септембра у градићу Бормију, у Алпима на северу Италије, Џејмс Вудс, најтрофејнији британски скијаш слободним стилом, направио је листу свега што поседује.

Листа је веома кратка.

Вудс само што је изашао из авиона који је долетео из Никарагве, где је провео лето ловећи рибу копљем и сурфујући, а већ се, као и сваки шоумен, распричао.

Потпомогнути са два џиновска сладоледа, већ два сата причамо у интервјуу за ББЦ-јев документарни филм Фрее Спиритс.

Он је главни лик и редитељ.

Ни не помишља да успори.

Све док се не дотакнемо теме која се тиче ствари које поседује.

„Шта све имам?&qуот;, пита се Вудс после краћег размишљања.

„Моторцикл на Новом Зеланду. Пар даски за сурф и скије, расуте свуда. Код Денија, мог доброг другара, налази се мој ауто&qуот;.

Кофери?

„Имам скијашку торбу, ранац и једну торбу на точкиће&qуот;.

• „Госпођица савршена&qуот;: Руска уметничка клизачица Камила Валијева освојила свет
• Тропске земље без снега које „јуре злато“ на Зимским олимпијским играма
• Две Олимпијаде и две веома другачије Кине

Са пуних 30 година, Вудс више није тинејџер, а ни овај списак није много већи од онога што је поседовао када се запутио пут Алпа након што је напустио школу и дом са 15 година не би ли се концентрисао на страст коју је осећао према фристајл скијању.

Све се тицало спорта, али и животног стила.

И ни за чим не жали.

Он је 2019. постао први Британац који је на Светском првенству освојио златну медаљу у омиљеној дисциплини, слопстајлу.

Спортисти спуштају низ падину изводећи разне трикове док скачу и прелазе преко рејла (две паралелне металне шипке које подсећају на шине).

Вудс у Пекингу трећи пут у каријери учествује на Олимпијским играма.

Каже да се овај спорт променио од оних раних дана, али оно дечачко узбуђење је и даље приметно на његовом лицу.

Скијање слободним стилом је данас део мејнстрима и зимских Игара, али је и даље, баш као и сам Вудс, у свом срцу бунтовно.

Вудс је одрастао у Шефилду, у Јужном Јоркширу.

А у граду челика, прави краљ је фудбал.

Али Брамал Роуд или Хилсбороу нису били за њега.

Уместо тога, бесплатна лекција из огласа у локалним новинама, задржала га је на стрмим падинама са вештачком пластичном подлогом шефилдског скијашког села када је имао само 10 година.

И док су његови ривали из других земаља одрастали на правим скијалиштима и са врховима од 3.000 метара који су се налазили у њиховом комшилуку, он је морао да се учи и тренира на 300 метара дугачким пластичним стазама.

Изабрао је скијање уместо сноубординга само зато што је та опција била 50 фунти јефтинија.

„У Шефилду је то у ствари поткултура, није ништа слично фудбалу&qуот;, каже он.

„Попео сам се на врх стазе и уронио у ту културу, срео неке веома страствене људе који су желели нешто да постигну и који су у себи носили тај пламен.

Те варнице су распалиле и моју ватру&qуот;.

„Дефинитивно сам имао тај осећај који ме је терао да нешто урадим. Желео сам да одем и да видим нешто више од Шефилда&qуот;.

Та жеља је постала и тема разговора са његовим родитељима када је имао само 15 година.

„Дошло је до озбиљног конфликта&qуот;, каже Вудс.

„Ја сам им казао да желим да постанем професионални скијаш. Они су ми рекли: 'Е, па мораш да идеш у школу'&qуот;.

„Помисао да желим да одем у планине, да се дрогирам и протраћим свој живот је била веома стварна.

„Они су резоновали да сам ја само клинац. А скијање слободним стилом није било чак ни спорт&qуот;.

Када је био петнаестогодишњак, његова дисциплина слопстајл је и даље била на пет година од тренутка када ће бити укључена у програм ЗОИ у оквиру скијања слободним стилом.

А Британија дефинитивно није била земља која се сматрала скијашком нацијом.

• Суд одлучио - руска клизачица Валијева поново на леду, у уторак нова борба за олимпијско злато
• „Смрзавамо се на стази&qуот;: На шта се све жале спортисти на Зимским олимпијским играма
• Зимске олимпијске игре у Кини: Спортисти упозорени да не говоре о људским правима

Икс Гејмс (Икс Игре) - Светско првенство одржано у Америци - представљале су кулминацију спорта у то време.

За неке су и даље врх спорта.

На њховом вебсајту се налази Вудсов профил са насловом који нам говори довољно о томе на који су начин били доживљавани британски скијаши:

„Рођени на погрешном месту, али са правим карактером&qуот;.

„Постојала је нека врсте стигма у вези са британским зимским спортовима&qуот;, каже Вудс.

„Као да смо најгори у томе и да смо ту само зато што смо новајлије&qуот;.

„Борио сам се са тим све време. Појавио бих се на такмичењу, а они би ми рекли: 'О, па ти си Британац, ти не умеш да скијаш'.

„То је почело и да ме нервира&qуот;.

Вудс и сам указује на то да је одлука о томе да са 15 година напусти дом и оде у Европу да би живео у приколици, високо у планинама, била храбра.

Али тај аутсајдерски статус му је давао снагу.

Четири године касније је завршио на осмом месту на свом првом првенству света, 2011. године.

Две године после тога, био је светски број 1.

Притиснут са свих страна оваквим напретком спорта, Међународни олимпијски комитет је 2012. донео одлуку да слопстајл скијање уврсти у програм Зимских олимпијских игара у Сочију.

Вудс је био растрзан због свега тога.

Не због надолазећег публицитета, већ због саме идеје да постаје „спортиста&qуот; и да, што га је још више бринуло, иде ка мејнстриму.

„Сама идеја о одласку на Олимпијске игре је била потпуно иста као и одлазак на Светско првенство у фудбалу.

Осећао сам се отприлике овако: Знам шта то значи, знам да је то велика ствар, али то се дешава тамо негде и са мном нема никакве везе&qуот;, каже он.

„Оно чиме смо се ми бавили није било спорт. Никако није било спорт. Била је то рекреација, активност, животни стил.

Постоје ствари које су кул, а постоје и оне које то нису. И због тога је боље да се налазиш на правој страни. Све се вртело и око музике, облачења, стила&qуот;.

„Ја сам скакао на скијама пред публиком још од када сам напунио 12 година. Ја сам као путујуће позориште. Једна велика парада.

Уопште нисам био забринут због ствари које су ми људи говорили, као што су то, рецимо, ТВ камере чије је слике гледао цели свет&qуот;.

„Притисак који сам ја осећао је потицао од те чудне унутрашње борбе. Ја сам готово цео живот провео бежећи од норми и од друштва&qуот;.

„Борио сам се са том чињеницом да мејнстрим медији, учитељи из школе, они који само критикују и уопште сви људи које нисам волео, да сви сада гледају мене како изводим своје ствари&qуот;.

Са таквим зебњама, Вудс је кренуо за Сочи, на руску обалу Црног мора.

И поред озбиљне повреде кука, завршио је на петом месту.

• Зашто неке земље дипломатски бојкотују Зимске олимпијске игре у Пекингу
• „Гореће лед&qуот;: Боб тим Јамајке жели да испише историју на Зимским олимпијским играма

Четири године касније, 2018, у Пјонгчангу, у Јужној Кореји, поново је скијао повређен, али је остао тик надомак медаље, на четвртом месту.

Али и пре него што је такмичење било завршено, он је већ сковао план освете: апсолутно усредсређивање на освајање злата на Светском првенству 2019. године.

Годину дана касније, остварио је тај план победом у Парк Ситију, у америчкој савезној држави Јути.

То га је потпуно исцрпло и тако се нашао на плажи у Никарагви, како размишља о својој будућности.

„Било је то опуштајуће искуство… мислио сам како сам исцрпљен и како ми треба који минут да се саберем&qуот;, каже он.

„Седео сам у Парк Ситију после освајања титуле на светском првенству и размишљао о свему и сећам се како сам себи рекао како волим сурфовање и да иако нисам посебно добар у томе, свеједно мислим како ми је сурфовање потребно. Одмах&qуот;.

„Сећам се како сам раширио мапу света, помислио како је то само један авионски лет удаљено и одједном сам се нашао у Никарагви.

„Не могу да кажем да сам се мучио или да сам се налазио на лошем месту или у неком мраку, али су ми одмор и промена били потребни и то већ - јуче&qуот;.

Немилосрдни ритам у елитној конкуренцији, као и жеља за победом, узели су данак.

Међутим, чинило се да су се још неке ствари догађале јер је свет слободног скијања, заједно са животним стилом који је ишао уз њега, почео да се приближава мејнстриму и повећаном атлетизму.

Спорт се мењао, а са њим и Вудс.

У новембру 2021, два месеца после прославе са сладоледом на мирним улицама Бормија, поново смо са Вудсом на Светском купу у фристајл скијању у Аустрији.

Такмичење одржано на Стубаи глечеру у Тиролу је било и квалификационо за Олимпијске игре.

Није се завршило добро по Вудса - није успео ни у финале да се пласира, па је завршио на 22. месту.

За Вудса је то било време за размишљање, док је стајао у углу простора предвиђеног за спортисте.

Неколико минута раније, владајућа олимпијска шампионка Сара Хефлин је за тренутак прекинула интервју који ја давала, да би завршила флашу пива коју јој је додала једна од њених ривалки.

Вудс се тих дана одмарао од алкохола.

„Када сте тинејџер и када вам плаћају да путујете светом и да се скијате, људи се стално питају шта радите и шта смерате&qуот;, каже он.

„Тешко је не прослављати победе. А понекада побеђујете сваке недеље&qуот;.

„Било је то сјајно време, али било је и другачије. Нико нас није сматрао спортистима. као да је све то била некаква…акција.

„Акција по цео дан, целу ноћ. Сада је у све ово дефинитивно укључен и спортски аспект&qуот;.

„Такође, приближавам се 30. години живота и мамурлук ми више не прија. Много сам мекши ових дана.

Скоро да уопште више не пијем, много сам се потрошио. Није то за мене&qуот;.

После Светског купа у Стубаију, Вудс се нашао на 25. месту светске листе.

Тако се опасно приближио месту које није водило у Пекинг 2022. године.

Због оног што је уследило, могао је само да гледа и да се нада.

Вудс је био заражен корона вирусом док се почетком јануара такмичио у Калифорнији.

Због тога се, уместо да се наредне недеље такмичи у квалификацијама у Фонт Ромеу у француским Пиринејима, нашао заточен у изолацији у предграђу Лос Анђелеса, немоћан да заустави потенцијалне ривале и да се појави на Олимпијади.

Несрећа је избегнута.

Вудс је пао на 27. место светске листе, што му је ипак омогућило да се појави у Кини, пуних 15 година пошто је напустио пластичне падине Шефилда.

„Помисао на пензионисање, на прекид такмичења, склањање и качење скија на зид, потрага за нормалним послом и кућом, пролазак кроз цео тај процес… није ми то нимало блиско.

„Највише бих волео да и даље лудујем и да имам још више слободе&qуот;.

„Још покушавам да остварим снове, јер су моји снови - мој животни стил&qуот;.

Погледајте видео - Пет страви које треба да знате о Зимским олимпијским играма

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.14.2022)