"Збогом граде, збогом подстанарски животе": Владимир је одлучио да оде, а у ствари се вратио коренима и ево зашто му је то најбоља одлука у животу

Гази Владимир Илић узаном пртином преко мајчевине, на којој нађе мир и сигуран динар, мало-мало те му поглед скрене наниже, ка парчету земље на дну имања. И тих пет ари над путем, са три стране омеђена земљом које је наследио од покојне мајке, и на којој је подигао етно село, напокон су његови. Круг судбине се после 50 година затворио. Пуно му срце, сан је испунио. А све му напамети протекле године, од детињства малтене до јуче, кад је сетно, сваког дана