Украјина и Русија: Победио Реал Мадрид, па узео пушку да се бори против руске војске

Пре шест месеци, Јуриј Вернидуб је славио победу на стадиону Сантијаго Бернабеу.

Шериф Тираспољ, чији је тренер, победио је Реал Мадрид са 2:1 и направио највећу сензацију у Лиги шампиона ове сезоне.

Тај резултат изазвао је прави фудбалски земљотрес у Европи.

Шериф је првак Молдавије, а Тираспољ се налази у облати Транснистрија која је под великим руским утицајем.

Победа над тринаестоструким шампион Европе је деловала невероватно за екипу која је морала да прође четири рунде квалификација за Лигу шампиона, а има годишњи буџет износи пет милиона фунти.

Пре десетак дана, 24. фебруара, пошто је завршио такмичење у Лиги шампиона као трећи у групи, екипа Шерифа обрела се у Португалији на утакмици плеј-офа Лиге Европе.

Украјинац Вернидуб и његови фудбалери допутовали су у Брагу, тренер је отишао на починак надајући се да ће се лепо наспавати како би био спреман за одбрану победе и капитала од 2:1 из првог меча.

А онда, следећег јутра, живот овог педесетшестогодишњака се заувек променио.

Син ме је позвао у пола пет ујутру и рекао да су Руси напали.

Знао сам да ћу се вратити у Украјини да се борим.

Вратили смо се из Португала и слетели у Јаши у Румунији.

Оданде сам аутобусом у петак отишао у Тираспољ у Транснистрији са остатком екипе, а затим у суботу ујутру продужио за Украјину.

Пријавио сам се у војску у недељу.

Требало ми је 11 сати од Тираспоља до мог дома у Украјини.

Путовао сам преко Одесе, Кировграда, Кривог Рога до Запорожја, али не могу да кажем да је тешко.

Не желим да вас лажем.

Док сам се враћао, видео сам много снажних мушкараца како напуштају земљу.

Бићу срећан ако се врате.

Јасно ми је да су напустили земљу са породицама и отишли у Молдавији, Румунију и друге земље.

Из наше области су отишли многи мушкарци... из Харкова, Запорожја, Луганска, Донецка.

Али ми је било јасно да у овом тренутку ја не могу да поступим као они.

• Зашто је Русија напала Украјину и шта Путин хоће
• Ко је творац опасног Шерифа, фудбалског чуда из Молдавије
• „Спреман сам да се борим било чиме”: зашто све више Белоруса иде да се бори за Украјину
• Шта би се десило да је бомба директно погодила нуклеарну електрану - одговори на питања читалаца ББЦ-ја

Рекао сам себи да ћу се пријавити у војску чим дођем кући.

Блиске особе су покушале да ме одврате од те идеје - супруга, деца, унуци.

Али био сам одлучан и захвалан сам супрузи што ме је подржала на крају.

Она зна какав ми је карактер. Ако донесемо одлуку, нећу се предомислити.

Могли смо да одемо у Молдавију и та опција је још у игри за моју децу, њихове супруге и унучад.

Али супруга и ја сигурно остајемо овде.

Тренутно нисмо много удаљени од борби.

Најжешће битке воде се на око 120 километара од нас.

Али донео сам одлуку и све је у реду. Не плашим се.

Био сам у војсци као младић - имали смо обавезан двогодишњи војни рок.

Али служио сам војску у спортској јединици.

Два месеца смо имали теоретску обуку, а после тога смо учили како да рукујемо пушком.

Али било је то давно.

Не могу да кажем да имам проблем са коришћењем ватреног оружја.

Окружен сам лудацима, у позитивном смислу.

Стварно се добро осећам јер сам део екипе.

Овде су људи различитих профила и карактера, али смо сви пријатељи, мотивисани и уједињени.

Делимо све.

Са ове тачке гледишта, све је у реду.

Допало ми се што су многи хтели да се сликају са мном.

• Ко је Владимир Зеленски - одрекао се телевизијске славе да би постао председник Украјине
• Украјина и Русија: Праћење рата на руској телевизији - потпуно друга прича
• Уредница ББЦ Украјина: Нова нормалност, заједништво и дилема „остати или отићи“

хттпс://твиттер.цом/ЗориаЛондонск/статус/1498244098804883457

Иако сам овде срео и једног рођака, у принципу не познајем никога.

Мој брат има више од 60 година.

Мој најмлађи син не може да се бори из здравствених разлога.

Мој настарији син није овде, јер сам инсистирао да остане код куће - има двоје мале деце.

Ако буде потребе, он ће доћи, у то уопште не сумњам.

Не смем да откријем која је моја улога у војсци.

Само добијамо инструкције, у сваком тренутку смо спремни да одемо где нам кажу.

Још нисам користио моје оружје, али сам спреман у сваком тренутку.

Не могу да разумем Владимира Путина и људе око њега.

А не могу да разумем и Русе који нису против њега.

Такође ми је јасно да многи Руси не схватају шта се дешава.

У Русији, ствари се приказане другачије нешто што заиста јесу.

Они кажу да нас ослобађају. Али од чега?

Кажу да смо фашисти и нацисти... Не могу чак ни да пронађем речи да опишем шта се дешава.

Нападају цивилне објекте, а тврде да гађају само војне циљеве.

Они лажу.

• „Возио сам 40 сати без престанка да бих побегао од рата у Украјини&qуот; - камионџија из Србије
• Мајка заробљеног руског војника: „На чија врата морам да покуцам да ми врате дете“
• Кога слуша Владимир Путин

Уопште немам дилему да ли ће Украјина да победи у овом рату.

Не могу ни да размишљам о било којој другој опцији.

Видео сам како је ова трагедија ујединила нацију.

Изузетно поштујем Владимира Зеленског, председника Украјине.

Неважно је шта причају о њему. Гласао сам за Зеленског.

Људи су га називали кловном, али је показао да је прави вођа.

Он је искрен. Наравно, грешио је и он, али то је сасвим нормално.

Не могу ни да замислим колико је тешко водити земљу. Не сумњам да је добар човек.

Имамо председника који се понаша како треба и ја му верујем.

Мислим да ће бити мира само ако ми победимо.

Ја мислим да је немогуће испунити услове Русије.

Ми се нећемо повући.

Дијалог мора да постоји, али нећемо испунити руске ултиматуме.

Видимо да су почели преговори и надам се да ће бити довољно памети да се заустави рат.

Пре свега, надам се да више неће страдати жене и деца.

То је најважније.

Хоћу да се захвалим остатку Европе на подршци.

Много жена и деце је отишло из Украјине у друге државе, којима сам захвалан.

Хвала свима на њиховој подршци.

Знамо да се и друге земље суочавају са тешким изворима.

Мислим да сада схватају да је Украјина штит за цео континент.

И даље нон-стоп размишљам о фудбалу, то је мој живот.

Откако сам као дете почео да га играм, па после као професионални играч и сада као тренер - фудбал ми је све.

Сигуран сам да ћу наставити тренерску каријери и освојити још много трофеја.

Нисам могао ни да замислим да ћемо победити Реал Мадрид.

Дилеме су ми се јавиле почетком фебруара.

Како су дани пролазили, тако је почело да стиже све више вести.

Онда сам 14. фебруара почео да се бринем.

Играчи су ме стално питали зашто сам тужан, да ли ми се нешто десило.

Одговарао сам им да је све у реду, али да ће ускоро ствари почети да се погоршавају.

Они су наставили да ми говоре не бринем, али сам осећао да се нешто спрема.

• Рат у Украјини букти, али и лажне вести, фотографије и снимци
• Мали водич кроз руски нуклеарни арсенал - колико оружја има и чему оно служи
• Русија блокирала приступ ББЦ-ју на руском и још неколико медија

Неки од фудбалер Шерифа су ме звали, а стижу ми и гласовне поруке.

Питали су ме како су ми породица и деца.

Првог марта, Шерифе је играо против главног ривала у првенству Молдавије и победио.

Било ми је драго због тога.

Неке колеге тренери су ми такође послали поруке подршке.

Мотивише ме размишљање о фудбалу.

Фудбал је мој живот.

Надам се да овај рат неће предугао да траје.

Ми ћемо победити и ја ћу се вратити вољеном послу.

Додатно извештавање Думитру Гаркалијуц

Погледајте видео руским нападима на украјинске градове

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.07.2022)