Drvo za Anđelijinu muku

Što zbog potrebe da krati put, kad ruke otežaju od tereta, što zbog mira koji je u tim retkim prilikama osećala, dok se oko nje čuju samo žubor rečice koja će uskoro presušiti i cvrkut ptica koje su u visokim krošnjama drveća nalazile hladovinu. Trudila se da na puteljak skoro pa zarastao u šiblje, koje je govorilo da ga je sve veći broj meštana zamenio za širok, nedavno asfaltirani seoski put, stupi rasterećena svake misli koja bi joj odvraćala pažnju od lepote u