Ко би се зезао са смрћу? Е он је могао…

У много тога пре свих је био Игор Мандић. На овим просторима, да. То ми је прва асоцијација сећајући се како сам налетео на њега ваљда 1999. на београдском Тргу републике. Тргао сам се али то је заиста био он. Раздељак, шал, можда и цигарета. И онда је бранио свој долазак у Београд, а и само је он могао да буде тај први. Па и када је довео у питање Крлежу (књига „Збогом драги Крлежа”) иако ће признати да су му Тито и Крлежа „очеви”. Али да не објашњавамо