Дебата: У Србији ниске стопе раста и стагнација ако се настави криза због рата и цена енергената

 Рат у Украјини и енергетска криза умањиће стопе привредног раста у Србији која ће због доминације политике над економијом морати да се одрекне неутралног статуса у примени санкција према Русији, а свет иде ка блоковској подели, оцењено је на данашној дебати Фондације Фридрих Еберт.

"Србија може да очекује ниске стопе привредног раста, па чек и стагнацију ако се настави рат у Украјини и енергетска криза", рекао је помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС) Бојан Станић.

Он је у дебати у оквиру пројекта Фондације "Економски разговори" рекао да се привредни раст Србије заснива на извозу и привлачењу страних инвеститора и повећању запослености.

"Делује да тај модел функционише, после кризе са пандемојом ковид 19 Србија се брзо опоравила и раст је прошле године био 7,5 одсто. Привреда се у овом тренутку суочава са главним проблемом, а то је неизвесност, док су главни ризици дужина трајања рата у Украјини и демографија", рекао је Станић.

Оценио да би Србија требало да прими одређен број избеглица "јер када би се њих 500.000 примило то би се изједначило са демографском сликом 2012. године".

Повећање броја становника је, како је рекао, важно, не само због тога што се одласком домаћег становништва у иностранство губе радници, него и потрошачи.

Он је, на питање да ли ће се четврти пакет санкција ЕУ према Русији односити и на Србију, рекао да се нада да ће Србија бити изузета.

ЕУ је, према његови речима, спремна да прихвати економске губитке зарад политичких циљева, а Србију би забрана увоза нафте коштала скупо.

Станић је рекао да има неколико сценарија у случају да се санкције ЕУ односе на фирме са већинским руским капиталом, каква је Нафтна индсутрија Србије (НИС).

"Надам се да ће та компанија бити изузета из санкција ЕУ према Русији, у супротном једно од решења је да држава преузме већински пакет власништва у тој компанији као и у случају Збербанке", рекао је Станић.

Додао је да, уколико се рат заврши брзо, дипломатским договором, да би привредни пад у Европи могао бити око један одсто, а ако потраје цена нафте ће скочити на 150-200 долара по барелу, а привредни раст ће у тим земљама бити мањи више од три одсто.

Србија би, како је рекао, могла да нађе алтернативна тржишта за Украјину, где је рат, и Русију до чијег је тржишта све теже доћи, ако се окрене северноафричким земљама.

На питање да ли ће Србија моћи да остане неопредељена и одоли притиску ЕУ да уведе санкције Русији, Станић је рекао да ће, ако на то буде принуђена, домаћа привреда сносити последице.

Професор Економског факултета у Београду Предраг Бијелић рекао је да је сарадња Србије са ЕУ још стабилна и да има потенцијала да се шири због споразума о слободној трговини.

"Једна анализа је показала да спољнотрговинска размена Србије са ЕУ премашује чак обим трговине са земљама ЦЕФТА споразума", рекао је Бијелић.

Додао је да Србија нема обавезу да усклађује политику са ЕУ и да не постоји такав механизам док не постане чланица те заједнице, а и када постане политике се усклађују.

"Србија, уколико је могуће, треба да задржи неутралан положај према ЕУ и Русији, а ако буде морала да се, уместо да остане по страни, определи јер је затворена као у 'џепу' и због тога што свет иде у блоковску поделу, биће то штета за све", рекао је Бијелић.

Међународно прво је, према његовим речима, гурнуто у запећак и баријере уводи чак и Светска трговинска организација, што говори о глобалној прерасподели моћи.

У међународним организацијама ће после таласа криза морати да се, како је рекао, успостави нова архитектура јер је и Кина ојачала и формира се нови међународни поредак, а највећи проблем је криза морала друштва због чега се не поштују ни склопљени споразуми.

Директорка Центра за европске политике Ранка Миљеновић оценила је да ће Србија морати да се определи "у ком правцу иде јер политика доминира над економијом".

"Верујем да би могла бити грешка у глобалном систему бирократије у Бриселу да казни Србију санкцијама, намењеним Русији. Ипак, притисци су све већи и према информацијама које долазе из ЕУ чека се само да прођу избори у Србији 3. априла, па да се од Владе тражи да се повинује европској политици", рекла је Миљеновић.

Истакла је да Србији највеће могућности пружа тржиште ЕУ и да би држава требало да помогне привреди да подиже стандарде и усаглашава се са прописима те заједнице како би на њиховом тржишту била што конкурентнија.

На питање колико је ЕУ уплашена због раста инфлације Миљеновић је рекла да Европа не пита колико ће расти цене енергената због тога што тражи замену за енергенте руског порекла и за период кад престане рат у Украјини.

"Европа ће наћи начин да државним мерама помогне угроженим секторима привреде због инфлације, у Пољској и Хрватској је смањен порез на додату вредност, Мађарска је замрзла цене одређених намирница да би становништво осетило што мање последице", рекла је Миљеновић.

(Бета, 24.03.2022)