Pozorišna kritika: Čudo kao životni princip
Večernje novosti 05.04.2022 | Dragana Bošković
ČEMU bismo se nadali, ako ne verujemo u čuda, poentira Stavra, više kafanski inventar, nego gost (dobar Miloš Samolov), u "Čudu u Šarganu", pesnika LJubomira Simovića. Iako je napisao možda najbolje dramsko štivo u našem jeziku, Simović je pesnik u antičkom smislu, jer njegove drame, a naročito "Šargan" spadaju u dramsko pesništvo.
Novosti Lako, prirodno, organski, Simović tka dramsku priču kao urbanu legendu, u kojoj je sve mogućno, dok je čovek živ, a i posle toga. Dvojica mrtvih vojnika, Manojlo (karakterističan LJubomir Bandović) i njegov posilni, Tanasko (atraktivan Aleksej Bjelogrlić) drže čvrsto tu magijsku liniju radnje, i dalje u davno završenom ratu, nemoćni da se smire u smrti. Prosjak (potresan Nenad Jezdić), primivši na sebe boli paćenika, učinio im je "medveđu" uslugu, jer se
