Позоришна критика: Чудо као животни принцип
Вечерње новости 05.04.2022 | Драгана Бошковић
ЧЕМУ бисмо се надали, ако не верујемо у чуда, поентира Ставра, више кафански инвентар, него гост (добар Милош Самолов), у "Чуду у Шаргану", песника Љубомира Симовића. Иако је написао можда најбоље драмско штиво у нашем језику, Симовић је песник у античком смислу, јер његове драме, а нарочито "Шарган" спадају у драмско песништво.
Новости Лако, природно, органски, Симовић тка драмску причу као урбану легенду, у којој је све могућно, док је човек жив, а и после тога. Двојица мртвих војника, Манојло (карактеристичан Љубомир Бандовић) и његов посилни, Танаско (атрактиван Алексеј Бјелогрлић) држе чврсто ту магијску линију радње, и даље у давно завршеном рату, немоћни да се смире у смрти. Просјак (потресан Ненад Јездић), примивши на себе боли паћеника, учинио им је "медвеђу" услугу, јер се
