Србија, Косово и кретање: До када ће се лепити налепнице на аутомобилске таблице

Пуних шест месеци прошло је од када су се Београд и Приштина договорили да регистарске таблице на аутомобилима привремено прекривају налепницама на прелазима.

Али сада није јасно да ли ће тај споразум бити аутоматски настављен.

Преговори у Бриселу 21. априла нису донели резултат, упркос опречним тврдњама представника Београда и Приштине.

Петар Петковић, директор владине Канцеларије за Косово и Метохију, рекао је да споразум од 30. септембра 2021. за сада остаје на снази, док је Бесник Бисљими, представник Приштине, казао да није постигнут договор о решењу за наредни период.

Мирко Илић је збуњен. За 15 дана планира да путује из Косовске Митровице до Ниша код пријатеља, али није сигуран којим ће аутомобилом ићи или које ће таблице моћи да користи.

„Није ми јасно да ли то значи да ће Приштина опет забранити српске таблице на прелазима и да нећу моћи да возим по Косову или да нећу моћи да се вратим из Србије&qуот;, каже Мирко за ББЦ.

• Зашто су српске таблице забрањене на Косову
• „Срби мењају таблице седам дана, а ја већ десет година&qуот;
• Зашто је важна Заједница српских општина

У септембру прошле године, Срби са Косова су организовали протесте и блокаду прелаза јер су косовске власти одлучиле да забране улазак и излазак са Косова са српским регистарским таблицама.

Проблем је тада решен, уз посредовање европских дипломата.

Али сада су две стране поново на различитим становиштима.

Док косовски премијер Аљбин Курти каже да рок истиче данас (четвртак), из Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије узвраћају да то није тачно.

Радне групе Београда и Приштине у Бриселу поново покушавају да се договоре.

То што Приштина и Београд не могу да се договоре ни око рока за договор, Милица Андрић Ракић из невладине организације Нова друштвена иницијатива из Митровице, види као „показатељ да дијалог не да не напредује, него да се враћа уназад.&qуот;

„Ово је можда најтежи тренутак за дијалог Београда и Приштине&qуот;, каже она за ББЦ.

„Проблеми са таблицама, немогућност спровођења српских избора на Косову - све то отежава договоре који су постигнути пре више од деценију&qуот;, додаје.

Фатмир Шехоли, извршни директор Института за афирмацију међуетничких односа из Приштине, сагласан је да се споразуми које су две стране потписале у Бриселу у великој мери не спроводе.

„Грађани било које нације нису дужни да трпе због политичких несугласица&qуот;, каже он за ББЦ.

„Не знам која кола да возим&qуот;

Због различитог тумачења договора, људима на Косову и Србији није јасно шта ће радити са таблицама, каже Милица Андрић Ракић.

„Ако косовска страна интерпретира договор тако да он истиче и да режим стикера више не важи, то значи да ће 21. априла стати саобраћај са Србијом&qуот;, каже она.

„Људи са српским таблицама опет неће моћи да уђу или изађу са Косова.&qуот;

Још већи проблем, додаје она, јесте ако Приштина одлучи да поново забрани регистарске таблице са ознакама градова са севера Косова, којих има око 9.500, као што је то било пре шест месеци.

„Онда ћемо имати потпуно исте сцене, људи неће моћи да возе кола Хитне помоћи или полиције&qуот;, објашњава Андрић Ракић.

---

Водич за разумевање таблица на Косову

• КС (Косово) - неутралне таблице, чије је издавање престало у септембру 2020. Иако су неки очекивали да ће бити продужено, већ годину дана се зна да њихово важење престаје септембра 2021. године
• РКС (Република Косово) - таблице које издају косовске институције. Сви који у Србију улазе са овим таблицама морају да прекрију налепницом грб и ознаке
• КМ, ПР, УР и слично - таблице које издаје Србија за градове и општине на северу Косова. Ове таблице се толеришу на северу Косова, а ли у Србију могу да пређу само на прелазима Брњак и Јариње, уз обавезу да власници прелепе налепницу на грб на таблици
• БГ, НС, КГ и слично - таблице за градове у Србији које издаје Србија. Они који са овим таблицама иду на Косово, морају налепницом да прекрију грб

---

Управо таблице са ознаком 'КМ' има Мирко Илић.

Уколико их Косово поново забрани, са њима неће моћи да се креће ни по северу Косова или да иде до 20 километара удаљеног радног места.

Ако ове таблице буду забрањене, Мирко размишља да у Србију оде аутомобилом са таблицама 'РКС', које вози његова девојка, али није сигуран ни да ће то бити могуће.

Мирко мисли да може да се догоди да власти у Приштини или Београду донесу неку нову одлуку док је он у Србији, па да онда неће моћи да врати кола у Митровицу, ако, на пример, буде отишао са 'РКС' таблицама.

„Не знам која кола да возим&qуот;, каже Мирко за ББЦ.

„Невероватно је колико политичари не брину о обичном човеку, да на дан када треба да се одлучи нешто - ми не знамо шта ће то бити.&qуот;

Мирко је био један од оних који су се пре шест месеци такође безуспешно упутили у Србију.

„Нечувено&qуот;, каже он.

„И тада су ми упропастили планове за пут, а сад опет морам да гледам у пасуљ.&qуот;

Колико је заправо договорено да трају налепнице

„Имамо договор.&qуот;

Ову поруку написао је Мирослав Лајчак, специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине, 30. септембра 2021. године, коментаришући привремено решење за српске таблице када прелазе на Косово.

Уз поруку, Лајчак је објавио три главне тачке договора, од којих је трећа гласила да ће бити формирана радна група која ће се бавити проблемом налепница.

Радна група, додато је, први пут ће се састати 21. октобра 2021, а шест месеци касније ће предложити и трајно решење регистарских таблица између Београда и Приштине.

На овај договор подсетио је Лајчак почетком априла 2022. године, после седмог састанка Радне групе за регистарске таблице.

Исти датум поменуо је и Аљбин Курти, премијер Косова, додавши да ће принцип реципроцитета бити „срж сваког решења&qуот;.

То заправо значи да се Курти залаже да се и за аутомобиле са косовским и са српским регистарским таблицама примењује иста логика на прелазима.

Тако, на пример, ако Србија призна косовске таблице, и Косово ће признати српске, али ако Србија одлучи да се косовске таблице и даље прекривају, Косово ће следити овај пример.

• Ко је Аљбин Курти
• Курти за ББЦ: „Анализираћемо са Бајденом нејасноће Вашингтонског споразума&qуот;

Из Канцеларије за Косово и Метохију Србије кажу да „21. април није никакав рок за престанак важења режима стикера&qуот;.

Шта се десило на састанку 21. априла?

Бесник Бисљими, представник Приштине на разговорима о таблицама у Бриселу, тврди да Србија није била спремна за договор, преноси Радио Слободна Европа.

„И данас, када смо били суочени са горком чињеницом да српска страна не жели решење, покушавали смо да пронађемо прелазну опцију, пребацујући одговорност са радне групе на главне преговараче на прелазни рок од 30 дана. Србија није била спремна да сарађује.

Покушај да се постигне споразум о регистарским таблицама окончан је без успеха&qуот;, казао је Бисљими.

Он је, међутим, потврдио да косовска страна неће предузети хитне акције и да ће влада у Приштини донети одлуку како ће се поступати са возилима из Србије.

Петар Петковић, Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, демантовао је Бисљимијеве изјаве и истакао да је споразум од 30. септембра 2021. још увек на снази.

„То је потврдила и ЕУ и господин Лајчак. То значи да до проналажења трајног решења на високом нивоу, режим стикера се наставља&qуот;, рекао је Петковић новинарима после састанака.

Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштина, рекао је преговарачи нису постигли договор о регистарским таблицама и позвао их да се поново састану наредних дана.

„Данас није постигнут договор о регистарским таблицама. Позивам главне преговараче да се поново састану наредних дана да се договоре о даљем путу и да ​наставе разговоре о другим актуелним питањима&qуот;, написао је Лајчак на Твитеру после трилатералног састанка.

Како је дошло до договора о налепницама

Споразум о слободи кретања Београд и Приштина потписали су још 2011. године у Бриселу, уз посредство органа Европске уније.

Овај споразум је омогућио промет људи и робе, што до тада није било могуће, а то је био први споразум двеју страна.

„Први успех бриселског дијалога је било успостављање слободе кретања&qуот;, мисли Милица Андрић Ракић.

„Било би тужно да сада дође до драстичног нарушавања тог успеха.&qуот;

Споразумом је било предвиђено да се укину таблице са ознакама градова са севера Косова, као и да се изврши пререгистрација тих возила на РКС или статусно неутралне КС ознаке, које издају косовске институције.

Таблице 'КМ' ипак нису укинуте у четири општине на северу Косова, насељене већински српским становништвом.

Србија је прихватила статусно неутралне ознаке ''КС', а возачи за 'РКС' таблицама су при уласку у Србију морали да их замене пробним и плате таксу.

• Чије су Газиводе
• Какав је био Ђинђићев, а какав Руговин план за Косово
• Од групе, преко Тројке и соло наступа, до дуета посредника у преговорима у Косову

Спровођење Споразума било је орочено на пет година, па је 2016. решено да се делови таблица са статусним симболима покривају белим налепницама.

Док је Србија убрзо почела да примењује систем налепница за косовске таблице, Косово је то учинило тек пет година касније - у септембру 2021. године.

Докле је дошла примена Бриселског споразума

Између два Споразума о слободи кретања, пре девет година потписан је и Бриселски споразум, документ који је требало да покаже у ком правцу иду преговори и буде круна дијалога.

Споразум је написан на две куцане стране, а на њиховом крају се налазе парафи тадашњег премијери Србије Ивице Дачића и Косова Хашима Тачија.

Кључне одредбе Бриселског споразума су:

• Оснивање Заједнице српских општина и принципи на којима ће бити основана;
• Укидање безбедносних структура и правосудних институција Србије на територији Косова, односно њихово стапање у правосудни систем Косова;
• Успостављање регионалног команданта полиције за четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова;
• Успостављање комисије при Апелационим судом у Приштини која би била надлежна за све општине са већинским српским становништвом;
• Спровођење локалних избора у северним општинама (2013) уз посредовање Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС);
• Завршетак разговора о енергији и телекомуникацијама до 15. јуна 2013. године;
• Ниједна страна неће блокирати или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка ЕУ.

Иако Споразум има 15 чланова, бројне ставке и данас нису решене, каже Фатмир Шехоли.

„И даље постоји проблем са струјом коју Косово плаћа за Србе на северу&qуот;, додаје он.

Проблем је, каже Шехоли, и Заједница српских општина (ЗСО).

Иако детаљи нису договорени, ЗСО би требала да буде формирана на северу Косова од четири општине у којима живи највише српско становништво.

Општине би требало да имају надлежности о питањима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања.

„Уставни суд Косова је одлучио да потписани споразум о ЗСО није у духу са уставом Косова&qуот;, подсећа Шехоли на одлуку косовског суда из 2015. године да је ЗСО неуставна творевина јер се не заснива на мултиетничности, већ окупља општине у којој је већинска једна етничка заједница.

Није решено, додаје он, ни питање око земљишта за манастир Високи Дечани.

Уставни суд Косова је 2016. године донео одлуку да 24 хектара земљишта око манастира припада управо Високим Дечанима.

Ипак, локална власт у Дечанима одбија да спроведе ову одлуку јер тврде да је имовина у власништву друштвених предузећа Апико и Иљирија, као и да никада није припадала манастиру.

Као додатни проблем на северу Косова, Шехоли види и недостатак више јаких српских странака.

„Политички плурализам код Срба на Косову је изузетно у лошем положају&qуот;, каже он.

„На Косову постоји само један српски политички субјекат, што указује на апсолутни монопол политичке сцене, а то је изузетно нездраво за све политичке процесе на Косову.&qуот;

На Косову је активна странка Српска листа, која има директну подршку Српске напредне странке, владајуће у Србији.

Оно што јесте договорено, додаје Шехоли, јесте функционално тужилаштво и судство на северу Косова.

Тако су до 2015. општине са севера Косова интегрисане у правосудни систем Приштине, за разлику од периода пре тога када су имали посебне институције.

И Милица Андрић Ракић каже да је позитивна страна споразума интеграција полиције и судства целокупног Косова.

„То је појачало контакте између људи и побољшало међуетничке односе на Косову&qуот;, додаје она.

„Грађани нису дужни да трпе&qуот;

Када су пре шест месеци блокирани прелази Јариње и Брњак, Мирко је морао да остави кола у колони и делом се врати пешке у Митровицу.

„Овај пут ми се то неће догодити&qуот;, додаје он.

Врло је могуће да ће одгодити пут док се, каже, „две стране не смисле&qуот;.

Проблем са регистарским таблицама мора да буде решен како људи не би испаштали, каже Фатмир Шехоли.

Милица Андрић Ракић је израчунала да се за ових шест месеци међу званичницима из Европске уније помињало чак осам варијанти као решење.

„Ако не буде постигнут договор, то ће онда значити да је дошло до изостанка политичке воље&qуот;, додаје она.

---

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.21.2022)