Звезде и паучина
Данас 23.04.2022 | Теофил Панчић
Јесте ли приметили како нам људи нестају? Без панике, није то оно као код Стаљина или Пиночеа, кад одеш на дуготрајни службни пут па се никада не вратиш, или се вратиш тако касно и тако измењен да се ни сам више не препознаш.
Али опет, није да није чудно. Нестају нам људи посебног кова, из рода најбољих међу нама. А наука нема објашњење шта им се десило (или: ко им се десио). До јуче живи, здрави, весели, чили и изнад свега причљиви, а онда само одједном – цап, као да их нешто усиса, усрче, премести их на неко ваљда боље место, па их више нити видимо нити чујемо. Можда су ту негде, али као да су закључани у некој паралелној димензији, а кључ канда уопште није код њих. То место
