Уметник из Гаџиног Хана слика иконе житарицама и лековитим биљем
Иконе Исуса Христа, Богородице, Свете Петке, Светог Саве и Светог Николе, грб Србије и портрет Драгутина Матића само су нека од бројних дела које је Витомир Николић (77) из Гаџиног Хана осликао уз помоћ стабљика житарица и лековитог биља.
Николић се специфичном сликарском техником интарзијом бави више од шест деценија и за то време је урадио више од 200 слика, портрета и икона, а последњих 35 година слика скоро искључиво иконе, а притом никада не користи боје и честкице, већ искључиво сламке пшенице, јечма, ражи и других житарица, као и стабљике босиљка, жалфије, кантариона и другог лековитог биља.
"Боје проналазим у природи, од раног пролећа до касне јесени, све док кише не почну да падају. Житарице имају најлепшу боју када су потпуно зреле и када расту на добро осунчаним пределима. Када презру и падне киша, потамне и посиве и такве не користим", рекао је Николић за агенцију Бета.
Он је казао да за сликање користи сламчице онакве какве проналази у природи, не боји их, само их сече и лепи на претходно исцртану подлогу.
"Хиљаде и хиљаде сламчица морам да узмем у руке да би изабрао одговарајуће, како по боји тако и по дебљини. Сечем их искључиво жилетом јер пуцају када се секу ножем или маказама. Пробао сам и скалпелом да их сечем, али и тако пуцају", објаснио је Николић.
Овакав начин рада, додао је Николић, захтева огромно стрпљење јер неке сламчице скраћује на свега два милиметра, а његова дела су велика, углавном преко једног метра дужине и ширине.
"За најједноставнији рад потребна су ми најмање три, четири месеца, а за оне компликованије око годину дана", рекао је Николић који се интарзијом бави аматерски, док је пензију стекао радећи у вртићу и Дирекцији за изградњу у Гаџином Хану.
Николић је сликањем почео да се бави у Оџацима где је одрастао, пошто је његов отац, ратни војни инвалид, у том месту добио кућу и земљу и преселио се у Војводину из родног села Семча.
"У Војводини постоји дуга традиција сликања сламом и та техника ми се веома допала још у петом разреду основне школе. Тада сам кренуо и наставио и након што сам се са породицом вратио у родни крај", казао је Николић.
Како је додао, сликао је најпре мотиве из Народноослободилачке борбе и портрете хероја из Другог светског рата, а потом и пејзаже.
"Након једног необичног сна, пре 35 година, почео сам да сликам иконе. Сањао сам да ми је сам Бог рекао да у непосредној близини наше куће у Гаџином Хану, на једном узвишењу могу да пронађем лековиту траву необичне браон боје. Отишли смо већ ујутру, супруга и ја и пронашли ту траву, заиста је била необичне боје", рекао је Николић.
Од тада, додао је, слика скоро искључиво иконе, а траву коју је сањао и коју је искористио за сликање иконе Мајке Божије и Свете Петке више никада није пронашао.
"Једну од најлепших икона које сам осликао, икону Богородице са Исусом Христом поклонио сам манастиру Хиландар на Светој Гори. Икону Светог Саве поклонио сам храму Светог Саве на Врачару, а српски грб музеју на Крфу који чува успомену на страдање српске војске у Првом светском рату", изјавио је Николић.
Како је казао портрет Јосипа Броза Тита и Јованке Броз поклонио је лично председнику некадашње Југославије, а за председника Србије Александра Вучића пре две године урадио је српски грб, али још није био у прилици да му га поклони.
"Нека дела сам продао овде у Србији, у Нишу, Београду, Новом Саду и градовима у некадашњој Југославији, а нека у иностранству. Рецимо портрет Џона Кенедија, продао сам нашем човеку из Америке", рекао је Николић.
Кућа Витомира Николића и његове супруге Љубице постала је премала за све слике и иконе које је Витомир урадио протеклих деценија па размишљају да ускоро огласе продају неког дела, због мањка простора у кући и да би поправили свој кућни буџет.
Николић је за свој рад добио бројна признања и захвалнице, а његове радове могли су до сада да виде посетиоци више од 100 самосталних и 80-так колективних изложби широм некадашње Југославије.
(Бета, 24.04.2022)
