Bonska deklaracija - igra moći ili pravni akt
RTS 24.04.2022
Da bi se okončali sukobi devedesetih u Bosni i Hercegovini napisan je i potpisan Dejtonski sporazum. Da bi buduća država koju čine Srbi, Bošnjaci i Hrvati funkcionisala, imenovan je i Visoki predstavnik međunarodne zajednice. Otišlo se i korak dalje: ako predstavnik naiđe na otpor može da zaigra na kartu Bonskih ovlašćenja. Da li su ih Pedi Ešdaun, Valentin Incko ili Kristijan Šmit koristili u pravo vreme i sa valjanim razlogom?
Dve godine pošto su tri strane potpisale Sporazum za mir u BiH, Savet za njegovu implementaciju u Bonu, krajem 1997. godine, predlaže Visokog predstavnika. Ovlašćen je da donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije BiH, ukoliko proceni neophodnim, nametne ključne zakone. Dalje, smenjuje funkcionere, zabranjuje im učešće na izborima. Za jedne sporno, za druge neophodno Nikola Vrzić, novinar Pečata kaže da je od starta to da su bonska ovlašćenja jedna
