U senci razgovora o evropskom putu i uvođenju sankcija Rusiji, tokom sastanaka balkanskih i nemačkih zvaničnika u Berlinu, pojavila se i najava Kosova da bi Priština mogla da aplicira za članstvo u Savetu Evrope.

Na tom putu, Kosovo računa na podršku Nemačke, rekao je premijer Aljbin Kurti nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Težnja Kosova da postane član međunarodnih organizacija ne bi trebalo nikoga da iznenadi, jer je to davna želja Prištine, kaže za BBC na srpskom slovački analitičar Milan Nić.

„To ne mora da znači priznanje Kosova za Srbiju, a za Kosovo ima praktični značaj jer se odnosi na poštovanje ljudskih prava, društvenih i kulturnih pitanja.

„Do sada bi to blokirala Rusija, a sada je logično da to dođe na sto", ističe viši istraživač Nemačkog društva za spoljne poslove.

• Berlinski susreti Srbije, Kosova i Nemačke: Nastavak dijaloga i sankcije Rusiji ključne teme
• Šta je Savet Evrope i zašto je važan
• Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma"

Dugogodišnju težnju Kosova da postane članica Ujedinjenih nacija, ali i drugih međunarodnih organizacija Beograd je kontinuirano blokirao, najviše uz pomoć Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti.

Međutim, od marta ove godine, zbog invazije na Ukrajinu, Rusija više nije članica Saveta Evrope, najstarijeg zajedničkog političkog tela na kontinentu koje je posvećeno zaštiti i promovisanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

Šta je Savet Evrope?

Savet Evrope često nazivaju „predvorjem Evropske unije", s obzirom na to da je članstvo u ovom telu neophodan preduslov za članstvo u EU.

Ovo nije organ Evropske unije već samostalna međunarodna organizacija, koju ne treba mešati sa Evropskim savetom i Savetom EU, koji jesu organi EU.

Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine u okviru bivše Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, posle čijeg raspada 2006. je „nasledila" članstvo po pravilu sukcesije, a sada bi tim putem da krene i Kosovo.

Jedan od organa Saveta Evrope je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je nadređen svim sudovima u svim državama članicama.

Ovaj sud razmatra slučajeve koje pojedinci i grupe pokreću protiv država - potpisnika Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Kako se postaje član Saveta Evrope

Član 3 Statuta Saveta Evrope kaže da „svaki član Saveta Evrope prihvata princip vladavine prava i princip na osnovu koga sva lica pod njegovom jurisdikcijom uživaju ljudska prava i osnovne slobode, i iskreno će aktivno sarađivati na ostvarivanju cilja navedenog u Prvom poglavlju".

Svaka evropska država koja se smatra sposobnom i spremnom da se pridržava odredaba člana 3. može biti pozvana od strane Komiteta ministara da postane članica Saveta Evrope.

Svaka tako pozvana država postaje član čim u svoje ime deponuje kod Generalnog sekretara instrument o pristupanju ovom statutu.

Proces eventualnog učlanjivanja Kosova neće trajati mesec dana, to je dugoročnija diplomatska akcija, navodi Nić.

Iako joj se načelno protive u Beogradu, on smatra da to nije nužno loše za Srbiju, jer se ne odnosi na članstvo u Ujedinjenim nacijama.

„Ako se Srbija postavi suviše dogmatski i isključivo, to nije dobro, očekuje se konstruktivan pristup.

„Savet Evrope se snažno bavi pitanjima manjinskih zajednica, a u interesu Srbije je da Kosovo bude u tom pogledu pod okriljem Saveta Evrope", kaže Nić.

Sličan stav Nić ima i o članstvu Kosova u Interpolu.

Srbija je prethodnih godina uložila značajne napore da do toga ne dođe, poslednji put 2018.

Šta su rekli Vučić i Kurti

Aljbin Kurti poručio je da je „od kancelara Šolca zatražio da Nemačka pogura napred liberalizaciju viza za Kosovo".

„Dva koraka koje ćemo preduzeti su aplikacija za članstvo u Savetu Evrope i NATO Partnerstvu za mir, gde računamo na podršku Nemačke", rekao je Kurti u Berlinu na zajedničkoj konferenciji sa Šolcom.

https://twitter.com/albinkurti/status/1521877027598618624

Nedugo potom usledio je sastanak Vučića i Šolca i konferencija ove dvojice zvaničnika.

Povodom najave da će Kosovo podneti zahtev za članstvo u Savetu Evrope, Vučić je rekao da je „čuo te tvrdnje".

Na pitanje da li će Srbija napustiti Savet Evrope ako Kosovo postane član, rekao je da je važno „da sve što je potpisano bude i sprovedeno u delo".

„Nadam se da se to odnosi i na Briselski sporazum.

„A ako neko ne želi da poštuje Vašingtonski sporazum, onda će i naše ruke biti odrešene, postupaćemo u skladu sa našim državnim interesima", kazao je Vučić.

Na isto pitanje Šolc je odgovorio: „Mi želimo da Srbija ostane u Savetu Evrope, da svi budemo zajedno u Evropskoj uniji".

https://twitter.com/avucic/status/1521910227674845188

Briselski sporazum Beograda i Prištine potpisan je 2013, ali već devet godina jedna od njegovih ključnih odredbi nije ispunjena.

Reč je Zajednici srpskih opština (ZSO) koja je zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, ali njeno osnivanje nije pokrenuto iako su se u Prištini promenila čak petorica premijera, dve predsednice i jedan predsednik.

Vašingtonski sporazum imao je kratak tekst i mnoštvo raznolikih odredbi, a potpisan je u Beloj kući septembra 2020.

• Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđe
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
• Šta je Hezbolah i zašto se našao u vašingtonskom sporazumu
• Čije su Gazivode

Jedna od njih bio je i jednogodišnji moratorijum na pokušaje Kosova da se učlani u međunarodne organizacije, kao i na akcije Srbije da to blokira.

Rok je istekao septembra 2021.

Insistiranje na Berlinskim procesu ne mora istovremeno da znači i odustajanje od Vašingtonskog sporazuma, ocenjuje docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić.

„Ključni aspekt tog sporazuma, uzdržavanje Beograda od kampanje za povlačenje priznanja i uzdržavanje Prištine od apliciranja za članstvo u međunarodnim organizacijama, ipak se primenjuje, iako je većina tačaka ad akta.

„Jedino ako bi Kosovo ušlo u Savet Evrope, to bi konačno srušilo ovaj sporazum", ističe Krstić za Danas.

Možda će vas zanimati i ova priča

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.05.2022)