I narodna muzika ima svoga "Mikija Runija": Sećanje na Mikija Mitrovića

"Zora sviće, ja kod kuće nisam, s drugovima pijem rujna vina, noćas majko oboje smo budni, ja zbog drage a ti zbog tvog sina. Kad bi majko odnekud banula, i na korak ispred mene stala, ostavljenog i bolom slomljenog, svog rođenog sina ti ne bi poznala. Ulicama ja bez cilja lutam, vrela suza niz lice se sliva, noćas majko bar ti me razumi, ona mi je bila sve što imam. Čujem petli najavljuju zoru, legni majko bar ti se odmori, jedna briga noćas biće manje mojoj duši