Религија, ислам и историја: Да ли су слике Мухамеда одувек биле забрањене
Многи муслимани тврде да су сликовни описи оснивача Ислама забрањени, али да ли је одувек било тако у читавом муслиманском свету?
Води се компликована расправа о томе да ли је било какав приказ, чак и пун поштовања, забрањен у оквиру Ислама.
За већину муслимана забрана је апсолутна - Мухамед, или било који други пророк Ислама, не сме ни на који начин да буде приказан на слици.
Верује се да слике, као и статуе, подстичу на идолатрију.
У многим деловима света ово није контроверзно питање.
- Ко су савремени балкански дервиши
- Хатиџа - кључна жена за рођење ислама
- Како се на дервише гледа на Балкану
Историјски гледано, доминантни облици у исламском сликарству били су геометријски, усковитлане шаре или калиграфија - уместо фигуративног сликарства.
Муслимани указују на стих у Курану у ком се појављује Абрахам, ког сматрају пророком:
„Абрахам поручи свом оцу и свом народу: 'Какве су то слике чијем се обожавању одајете?' Они рекоше: 'Затекли смо своје очеве како их обожавају.'
„Он рече: 'Свакако сте били, и ви виши очеви, у очигледној заблуди.'&qуот;
А опет не постоји правило у Курану које изричито забрањује приказивање пророка, према речима професорке Мони Сидики са Универзитета у Единбургу.
Уместо тога, ова идеја потекла је из хадита - прича о животу Мухамеда и његовим изрекама сакупљеним у годинама после његове смрти.
Сидики указује на приказе Мухамеда, које су правили муслимански сликари, а који датирају из Монголског или Отоманског царства.
На неким од њих, Мухамедове црте лица су скривене, али је очигледно да је то он.
Она каже да су те слике биле инспирисане приврженошћу: „Већина људи насликала је те слике из љубави и поштовања, а не из идолопоклонства.&qуот;
У ком тренутку су онда прикази Мухамеда постали „харам&qуот;, илити забрањени?
Многе слике Мухамеда које датирају из 14. века биле су намењене само за приватну употребу, да би се избегла идолатрија, каже Кристијана Грубер, ванредна професорка Исламског сликарства са Универзитета у Мичигену.
„На неки начин то су били луксузни артикли, вероватно чувани у библиотекама за елиту&qуот;, додаје она.
Међу такве примерке спадале су и минијатуре које су приказивале ликове из Ислама.
Грубер каже да је ширење штампаних медија са масовним тиражима у 18. веку представљало изазов.
Колонизација неких муслиманских територија од европских сила и идеја такође је била значајна, каже она.
Исламски одговор био је истицање колико се њихова вера разликује од хришћанства, са његовим историјатом јавне иконографије, тврди Грубер.
Слике Мухамеда почеле су да нестају, а појавила се нова реторика која је говорила против тих приказа.
Али имам Кари Асим, из џамије Лидс Мака, једне од највећих у Великој Британији, пориче да је дошло до крупне промене.
Он тврди да је ефекат хадита, са њиховим забранама било каквих слика живих ствари, да су они аутоматски и забрана приказивања Мухамеда.
Он каже да се средњовековне слике морају посматрати у оквиру контекста.
„Већина ових слика односи се на конкретно Ноћно путовање и уздизање у Небо. Постоје ован или коњ. Он је на коњу или тако нечем.&qуот;
„Класични учењаци су веома оштро осуђивали чак и те приказе. Али они постоје.&qуот;
Кључна поента је да то нису прости прикази Мухамеда.
Асим тврди и да централна тема многих тих слика није јасна.
Питање је да ли су сви ти описи заправо желели да прикажу Пророка или неког његовог блиског сарадника описаног у истој сцени, сугерише он.
Професор Хју Годар, директор Центра Алвалид за студије Ислама у савременом свету на Универзитету у Единбургу, каже да јесте дошло до промене.
„Не постоји једногласје у било ком од темељних извора - Курану или хадитима. Каснија муслиманска заједница обично је гајила различите ставове по овом питању, баш као и по многим другим.&qуот;
Арапски учењак Мухамед Ибн Абд Ал Вахаб, чија су учења утрла пут вахабизму, доминантном облику сунитског Ислама у Саудијској Арабији, био је кључна личност.
„Расправа је постала много жустрија - нарочито кад је у питању покрет Мухамеда Ибн Абд Ал Васабија. Јављало се подозрење према поштовању било чега што није Бог. То се односило и на Пророка.&qуот;
„Дошло је свакако до значајне промене у последњих 200 година, али вероватно и у последњих 300.&qуот;
Ситуација је јаснија са киповима или било каквом другом врстом тродимензионалног приказа, истиче Годар, где је забрана одувек била изричитија.
За неке муслимане, каже Сидики, аверзија према сликама преносила се чак на одбијање да се држе слике било ког живог бића - човека или животиње - у њиховим домовима.
Забрана приказа није се, међутим, проширила свуда - многи шиитски муслимани као да заузимају донекле другачији став.
Савремене слике Мухамеда и даље су доступне у неким деловима муслиманског света, према речима Хасана Јусефија Ешкаварија, бившег иранског клерика, који сада живи у Немачкој.
Он за ББЦ каже да данас слике Мухамеда висе у многим иранским домовима.
„Са верске тачке гледишта, не постоји забрана тих слика. Те слике имате и у радњама, не само у кућама.
„Оне се не доживљавају као увредљиве, било са верске или културолошке тачке гледишта&qуот;, истиче.
Разлике у приступу међу муслиманима могу се видети дуж традиционалних граница између шиита и сунита, али Грубер каже да они који тврде да је забрана одувек историјски постојала греше.
То је аргумент који многи муслимани не прихватају.
„У самом Курану се ништа не каже&qуот;, рекао је за ББЦ доктор Азам Тамими, бивши шеф Института за исламску политичку мисао.
„Али је од свих исламских ауторитета прихваћено да пророк Мухамед као и сви други пророци не смеју да буду нацртани и не смеју да се појављују на сликама зато што су они, према исламској вери, безгрешни појединци, узори.
„Стога не смеју да се приказују ни на који начин који би могао да искаже непоштовање према њима&qуот;, објаснио је Такими.
Њега не разуверава аргумент да ако су постојали средњевековни прикази Мухамеда, онда то говори да није постојала апсолутна забрана.
„Чак и да су постојали, њих би осудили исламски учењаци.&qуот;
Погледајте причу о традиционалним дервишким обичајима:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.10.2022)











