Србија разматра моделе за боље регулисање токова отпада од хране (ФОТО/ВИДЕО)

Сваки грађанин Србије, по подацима Програма за заштиту животне средине УН, годишње баци 83 килограма хране, што је девет килограма више од светског просека.

Како би се ове количине смањиле, унапредило управљање овом врстом отпада и креирала регулаторна решења, будући да се у Србији годишње баци око милион тона хране, спроведен је трогодишњи пројекат "Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији".

Помоћница министра заштите животне средине Србије Сандра Докић казала је да је количина која завршава на депонијама изузетно висока и да ће морати да се редукује.

"Сами подаци говоре да се генерише око 2,95 милиона тона комуналног отпада, у оквиру тога 40 одсто чини био отпад, при том се ту налази и отпад од хране и зелени отпад. То заправо говори о томе да је то важна тема и да је потребна анализа како би се видело који ће се кораци ту предузимати."

Пројекат је показао да се већина отпада од хране у Србији и даље најчешће транспортује на депонију, потом служи за исхрану животиња, а затим и за компостирање. Коришћење отпада у енергетске сврхе и даље је најређи облик прераде и неискоришћени потенцијал.

Директор за одрживи развој у Националној алијанси за локални економски развој Слободан Крстовић казао је да је у оквиру пројекта урађен Водич за правилно управљање отпадом од хране.

"Припремљен је пре свега за ХОРЕКА сектор, ресторане, где је описано корак по корак како управљати отпадом од хране и како за потребе овог посла направити сарадњу са оператерима система...Урадили смо истраживања о нивоу знања генератора отпада од хране о процедурама за управљање том врстом отпада. Припремили смо смернице за инспекције."

Национална координаторка Отвореног регионалног фонда Немачке развојне агенције ГИЗ, која је радила на пројекту, Зорица Билић указала је да је отпад од хране један од највећих токова отпада у свету.

"Бацање толиких количина хране није само социјални проблем иако у највећој мери јесте, већ је и еколошки проблем, будући да деловање ових количина отпада проузрокује огромне еколошке проблеме у загађивању животне средине и велике емисије гасова са ефектом стаклене баште".

Кроз ангажовање јавног, приватног и цивилног сектора на пројекту дошло се до предлога и решења од којих и привреда и грађани могу имати користи, а једна од главних препорука јесте увођење обавезе раздвајања отпада за све који дневно праве или служе више од 50 оброка.

Прилог Кинеске медијске групе (ЦМГ)

(Бета, 06.07.2022)