Бечки институт: Раст БДП-а у Србији 2022. године нула, ако рат у Украјини траје до краја године

Србија ће имати инфлацију од 14 одсто, а привредни раст ће бити нула, ако се рат у Украјини не заврши ускоро, већ продужи до краја године, изјавио је економиста за балканске земље у Бечком институту за међународне економске студије Бранимир Јовановић.

Он је у интервјуу за Бету рекао да Институт има два сценарија за Србију - ако се рат ускоро заврши привредни раст ће бити 3,6 одсто, а инфлација 10 одсто, а песимистички сценарио је ако рат у Украјини потраје до краја године или се продужи и наредне.

"У песимистичком сценарију пројектовали смо да ће инфлација у Србији ове године бити 14 одсто за целу годину, док ће економски раст бити нула, односно неће га бити, што је економска стагнација у комбинацији са двоцифреном инфлацијом", рекао је Јовановић.

Додао је да није детаљније разматран сценарио привредних кретања у Србији ако се рат у Украјини продужити и следеће године, али би и у том случају и раст бруто домаћег производа (БДП) и инфлација вероватно били слични као што пројектовано у песимистичком сценарију за ову годину.

Јовановић је рекао да нису рађене пројекције за кретање камата, али да ће оне расти у складу са инфлацијом и са повећањем каматне стопе Народне банке Србије (НБС).

Истакао је да су реалне каматне стопе, односно каматне стопе кориговане за стопу инфлације, тренутно негативне.

Он је рекао да је контрола цена основних намирнца у Србији добро решење у тренутној кризи.

"Ти производи, чија је цена фиксирана, имају мало учешће у укупној производњи у земљи, то је само неколико основних производа, па је зато штета која се можда прави фирмама замрзнутим ценама, минимална. А с друге стране, тако се штите сиромашни, јер они највише троше на те основне намирнице, а осим тога на тај начин се спречава ескалација инфлације", рекао је Јовановић.

Србија је, према његовим речима, у новембру прошле године, пре него што су цене биле замрзнуте, имала инфлацију од 7,5 одсто и она је била највиша у региону, а у мају ове године инфлација је била 10,4 одсто, што је сврства међу најниже у региону.

Босна и Херцеговина (БиХ) и Северна Македонија, како је рекао, су у новембру прошле године имале инфлацију од три-четири одсто, а сада имају 12-13 одсто, "што значи да замрзавање цена даје резултате".

"Питање је, међутим, до када се цене могу држати замрзнуте и шта након тога. Врло је важно да се одрмзавање спроведе постепено, да не би дошло до наглих скокова цена. То је искуство из других земаља које су кроз историју имале замрзнуте цене, као Америка и Британија 1970-их", рекао је Јовановић.

Он је рекао да "капацитет" српског буџета може да издржи повећање плата у јавном сектору, пензија и минималне зараде, што је обећао председник Србије Александар Вучић.

Та повећања, према његовим речима, нису тако велика да би представљала проблем за буџет. Она су, како је рекао, уствари приближно једнака кумулативној инфлацији ове и наредне године која ће, према пројекцији тог института, бити око 16 одсто.

"Због тога се буџетски дефицит у односу на БДП неће превише повећати, јер ће истовремено и буџетски приходи расти, због инфлације, као и номинални БДП. Наша тренутна пројекција је да ће буџетски дефицит ове године бити око четири одсто БДП-а, што је слично као и прошле године", рекао је Јовановић.

Истакао је да је најслабија карика у економској политици Србије то што "Влада Србије лако упада у неповољне позиције".

"Да се изразим шаховским речником, Влада Србије је као добар тактичар, који зна да повуче правилне потезе када се нађе у тешкој ситуацији, али ја слаб позициони играч, односно лако упада у неповољне позиције", оценио је Јовановић.

Како је рекао "за време пандемије, па и ове године, у овој кризи узрокованој ратом, влада предузима релативно добре антикризне мере и због тога Србија има најбоље економске резултате у региону и међу најбољим у Европи, међутим, не ради скоро ништа да би адресирала дубоке структурне проблеме у економији и друштву".

"Енергетска зависност од Русије је превелика и нема ни покушаја да се она смањи. Институције су споре и нефункционалне, корупција је велика, владавина права је проблем и нисмо видели скоро никакве реформе по овим питањима. Стопа сиромаштва је међу највишим у Европи, скоро сваки четврти човек у држави је сиромашан, класне разлике су такође огромне, а о томе се уопште и не прича", оценио је Јовановић.

Влада Србије, према његовим речима, нема мера за подршку домаћим фирмама, фокус је на страним инвестицијама, нема мера за подстицај иновација, а нема ни индустријске политике.

"Све су то проблеми на којима се мора радити и који би повећали отпорност економије на кризе", рекао је Јовановић.

Оценио је да је курс динара реалан и објаснио да је дефицит у текућем рачуну последњих година износио око четири одсто БДП-а, са благим трендом смањења, "што значи да није било великих екстерних дисбаланса".

"Послеадњих година је чак било притиска да динар јача, због снажних капиталних прилива, због раста извоза и страних инвестиција. НБС је интервенисала и држала курс на нивоу око 117,7 динара за евро, што је била исправна одлука, јер јачи динар би вероватно мало смањио извоз", рекао је Јовановић.

Додао је да "ова криза мало мења ствари, дефицит у текућем рачуну је већ око десет одсто БДП-а, због скупље нафте, али да то није трајно стање, већ инцидентно".

"Прилив страних инвестиција је такође мало опао, због кризе, што ће, вероватно притискати динар да слаби, али мислим да НБС треба да држи динар на тренутном нивоу, јер би слабији динар додатно подгрејао инфлацију", рекао је Јовановић.

Истакао је да Србија касни у изградњи обновљивих извора енергије и да није проблем у новцу за улагања у соларне и хидроцентрале и да га "за зелене инвестиције има довољно у свету".

"Подсетићу да је Србија прошле године издала прву зелену обвезницу, која је била са купонском каматом од један одсто, што је било упола мање од камате за обичне обвезнице коју су тада издали, која је била 2,05 одсто. Камате су сада скочиле и нису више тако повољне, али су још зелене обвезнице доста атрактивне", рекао је Јовановић.

Друго, како је рекао, Србија има и релативно добар фискални простор, јер има релативно ниске порезе, па може да обезбеди средства и увођењем прогресивног пореза. "Тако да новац није проблем, он се лако може наћи, право питање је да ли српска влада жели да инвестира у зелену транзицију и обновљиву енергију", рекао је Јовановић.

Он је нагласио да ће Србија имати краткорочну корист ако не уведе санкције Русији, а ако би увела да не би остала без гаса, "као што није остала ни Аустрија".

"Србија би само плаћала пуно скупље гас. То би вероватно повећало инфлацију, јер би скоро све цене скочиле због скупљег гаса и то би повећало дефицит у буџету, а тиме и јавни дуг, јер би држава морала да интервенише да би ублажила последице. За земље ЕУ ово и није тако велики проблем, јер оне имају подршку буџета ЕУ и могу ово лакше да преброде", рекао је Јовановић.

Додао је да за мале земље, које нису део ЕУ, то јесте проблем. У таквој ситуацији, како је рекао, Србија је требало да тражи неку додатну помоћ од ЕУ, да би могла да плати економску цену за увођење санкција Русији.

"Зато ово 'седење на две столице' има и економске аргументе, а не само политичке и то је оно што сви треба да разумеју", рекао је Јовановић.

На питање да ли се у свету суспендује слободно тржиште Јовановић је рекао да је одговор "и да и не".

Свет је, према његовим речима, протеклих четири деценије пролазио кроз фазу неолиберализма, који је заговарао тезу да су тржишта увек у праву, а државе увек греше. Нобеловац Џозеф Стиглиц то, како је рекао, назива тржишним фундаментализмом.

"То је довело до великог раста неједнакости у скоро свим развијеним земљама. У пандемији су светски милијардери дуплирали своје богатство, док је 100 милиона људи упало у сиромаштво. Видели смо недавно и да амерички председник Џозеф Бајден није могао да уведе већи порез на богате, јер један сенатор из његове партије није хтео да гласа за предлог, под притиском корпоративног лобија. Али с друге стране, видимо и враћање протекционизма и раст економског национализма", рекао је Јовановић.

Додао је да је предходни амерички председник Доналд Трамп повећао царине на увоз из Кине и увео неке додадне мере.

"Економски односи између Запада (САД и ЕУ) и Истока (Кине и Русије) се погоршавају, због полтичких дешавања, компаније се селе због политике. Свет је дефинитивно поларизованији него што је био у протеклим деценијама, све више се прича о новом хладном рату. То свакако није добро и биће огроман изазов", рекао је Јовановић.

На питање да образложи његову тврдњу да ЕУ неће Русији увести ембарго на испоруку гаса, Јовановић је рекао да ЕУ неће то ускоро учинити јер јој привреда превише зависи од тог енергента.

"Ако уведу ембарго, штете ће бити превелике, затвориће се пола фабрика, јер оне просто немају алтернативу за руски гас. Посебно у Немачкој и Италији, које су прва и трећа економија ЕУ", рекао је Јованвић.

Додао је да је Француска у бољој позицији, јер има нуклеарну енергију, али да ни она неће инсистирати на томе.

Чак и ембарго, како је рекао, на руску нафту, који су недавно увели, "једва су изгурали, јер је доста чланица било против, а нафту је пуно лакше заменити него гас". Једина могућност да ЕУ уведе ембарго на руски гас је, према његовим речима, велики јавни притисак, али да се "то тренутно не види".

"Једно недавно истраживање Европског савета за спољне односе је показало да људи у Европи пуно више желе мир у Украјини него што желе да се Русија казни. Рекао бих да је већа вероватноћа да Русија стопира испоруке гаса за Европу, него да ЕУ уведе ембарго на руски гас", рекао је Јовановић.

(Бета, 13.07.2022)