Стратегија безбедности Косова: Главни изазов претензије Србије према Косову

У Нацрту стратегије безбедности Косова за период 2022-2027, који је данас усвојио скупштински Одбор за безбедност и одбрану, као главни изазов за безбедност земље наводи се "територијална претензија Србије према Косову", казао је први заменик председника те комисије Енвер Дуголи.

Према његовим речима, "опасност од Србије" се први пут експлицитно помиње у оваквом документу.

Нацрт стратегије је достављен Скупштини Косова гласовима пет присутних чланова из владајуц́ег покрета Самоопредељење (ПС) док су две опозиционе странке гласале против, а једна била је уздржана.

Дуголи, посланик Покрета Самоопредељење, у изјави за радио Слободна Европа рекао да је Нацрт безбедносне стратегије документ који обухвата све аспекте безбедносних изазова на Косову.

"Посебно од опасности које долазе из суседне државе Србије. У овој стратегији је тачно идентификована главна опасност која прети држави. По мом мишљењу, ово је веома стварна и добро проучена тачка", навео је Дуголи.

Посланик опозиционе Демократске партије Косова и бивши генерални директор Полиције Косова Рашит Ц́алај казао је да је гласао против Нацрта стратегије безбедности, јер у том документу "нема визије".

"На основу тога, не може се видети где ц́е Косово бити за пет година, у безбедносном смислу", навео је.

Додао је да је у документу представљен и партијски приступ покрета Самоопределење, а не професионални и непристрасни аспект безбедности.

Посланик Демократског савеза Косова Антон Ћуни, који је бивши министар одбране Косова, рекао је да је гласао против усвајања Нацрта стратегије због чињенице да не укључује ризик који, како наводи, потиче од напуштања Косова од стране њених грађана.

"Сматрам да је миграција младих једна од опасности. Треба узети у обзир. Немогуц́е је сачувати виталност безбедносних институција, обновити их, обезбедити континуитет њиховог деловања, док имамо проблем са регрутовањем младих људи у Косовским безбедносним снагама, полицији, различитим агенцијама и службама", казао је Ћуни.

Према документу који је објавила Владина управа за миграције, за период 2018-2020, са Косова је емигрирало 71.799 становника.

У међувремену, према подацима Министарства унутрашњих послова, у периоду 2013-2017, у просеку, годишње је емигрирало до 35 хиљада грађана Косова.

Два опозициона посланика, Ћалај и Ћуни, сагласни су да су "изборна обец́ања" ПС попут војне обавезе, укључена у Нацрт стратегије безбедности.

Извршни директор Косовског центра за безбедносне студије Ментор Врајоли рекао је да је тај центар консултован од стране Владе Косова приликом израде иницијалних верзија Нацрта безбедносне стратегије.

"На основу онога што смо видели, могу рец́и да је нацрт вероватно био најнапреднија стратегија коју је икада представљен у раним фазама. Све у свему, није да смо имали много коментара. Реч је о добром нацрту стратегија, посебно у поређењу са претходним нацртима или чак са претходном Стратегијом националне безбедности", рекао је Врајоли.

Стратегију треба да усвоји Скупштина Косова.

(Бета, 27.07.2022)