Русија, Украјина и Летонија: „Натерани смо да се стидимо што смо Руси“ - Летонци на мукама пред тест лојалности
Рат у Украјини навео је Летонију да предузме строге мере против подршке Кремљу.
„Одрастао сам говорећи руски, Рус сам по рођењу, али се не идентификујем са Русијом или руским светом&qуот;, каже Анатолиј Дерјугин, мајор у летонској војсци.
Анатолиј (43) спада међу сваког трећег Летонца којем је матерњи језик руски.
Они су се сада због руског рата у Украјини нашли под притиском да докажу лојалност држави.
Рођен и одрастао у Летонији, провео је више од половине живота у војсци те земље.
Његовој мајци, која је пореклом из Летоније, такође је матерњи језик руски, док је његов отац пореклом из источне Украјине.
- Естонија склања споменике из совјетског времена
- Да ли је Русија била колонијална сила
- Русија прети Летонији због језика
Кад би мајор Дерјугин морао да брани сопствену земљу, он би се борио за Летонију, чак и ако би се са друге стране фронта нашли Руси попут њега.
„Ако провалник или убица упадне у вашу кућу, без обзира ког је порекла, говорио он руски или не, вама није битно одакле долази.
„Он више није брат или пријатељ.&qуот;
Али већина грађана Летоније чији је матерњи језик руски провели су читав живот гледајући руску државну телевизију због недостатка садржаја на руском језику у властитој земљи.
И због тога многи од њих посматрају свет кроз званичну верзију чија је основна идеја уједињени руски свет са Кремљом у средишту.
Све до пада Совјетског Савеза 1991, руске и украјинске породице слате су у Летонију у склопу програма присилног пресељења радне снаге.
Други су потомци Руса који су се населили у Летонији пре више векова, а неки од њих су белоруског или јеврејског порекла.
Летонске и међународне лидере брину планови Владимира Путина за балтичке републике.
Његово оправдање за инвазију на Украјину било је да је источни регион Донбаса дом грађана чији је матерњи језик руски и којима је била потребна заштита Кремља.
Летонија се плаши да би он могао да примени исту логику и овде.
НАТО је одговорио тако што је удвостручио снаге у Летонији, а требало би да их стигне још, док влада у Риги чак разматра регрутацију.
Руски медијски канали су забрањени, а свака јавна подршка рату у Украјини или руској агресији сада могу да доведу до кривичног гоњења.
Споменици за које се сматра да величају стари Совјетски Савез биће уклоњени. Високо на том списку налази се велелепни споменик Победи у једном парку у Риги.
Летонцима није дозвољено да имају двојно руско држављанство.
А сада је живот постао компликован чак и за руске држављане који живе у Летонији, пошто је председник Егилс Левиц изјавио да ће они који подржавају руски рат изгубити боравишну дозволу.
„Патриотизам и став према одбрани нечије земље немају везе са језиком који говорите&qуот;, тврди мајор Дерјугин.
Он командује 34. пешадијским батаљоном летонске добровољачке националне гарде Земесардзе, са седиштем надомак источног града Даугавпилса, 30 километара од белоруске границе.
У овом региону, 90 одсто популације говори руским језиком, баш као и многи од регрута.
За летонске власти лојалност њених грађана једнако је важна као тенкови и војници које може да обезбеди.
Питање о ком се расправља иза затворених врата јесте коме летонски Руси стварно верују: летонским, западним и украјинским лидерима - или руској пропаганди, која је у летонском етру дозвољавана 30 година.
Од почетка рата у Украјини, компанија за истраживање јавног мњења СКДС анкетирала је расположење локалног становништва чији је матерњи језик руски.
У марту је 22 одсто њих подржавало Украјину после руске инвазије, али је до јуна та цифра нарасла на 40 одсто.
Забрана руских медија очигледно је начинила разлику, али потребно је више да би се променили ставови.
До 2017. године, летонска социјалемократска партија Хармонија, која заступа интересе руске мањине, нашироко је доживљавана као про-руска и имала је везе са владајућом странком Уједињена Русија у Москви.
Али Хармонија је осудила руску инвазију на Украјину и један од њених посланика Борис Цилевич говори о томе како је потпуно разочаран експанзионистичком идеологијом Кремља.
„Савремена Русија је апсолутно аналогна са политиком нацистичке Немачке - једина шанса за нормализацију је војни пораз Русије.&qуот;
Његови родитељи су професори руског језика, тако да су руска књижевност и култура важни за читаву његову породицу.
Али од инвазије на Украјину он каже да му је тешко да воли властито руско наслеђе.
„Агресија на Украјину потпуно је дискредитовала све то и учинила све што има везе са речју 'руски' токсичним&qуот;, каже он.
„Али за многе који говоре руски у Летонији руски идентитет је веома важан. За многе од њих признати да је Русија агресор веома је тешко, то је велики психолошки лом.&qуот;
Александар (19) је ухапшен пошто је 10. маја махао руском заставом и држао говор испред огромног совјетског ратног споменика у Риги.
Он је присуствовао незваничном окупљању у част Дана победе, годишњег празника који слави совјетску победу на нацистичком Немачком.
Званичне прославе биле су забрањене јер су доживљене као величање Русије, што је довело до протеста као што је онај ком је присуствовао Александар.
„Заставу сам схватио као симбол јединства, сматрам Дан победе даном јединства. Атмосфера је била невероватна, такав осећај заједништва давно нисам видео у Летонији&qуот; рекао је он за ББЦ.
Летонска полиција се према акцији односила као према подршци руској агресији на Украјину, са чим се Александар и његова породица не слажу.
Он је оптужен према закону који забрањује глорификацију геноцида и ратних злочина, и сада чека пресуду.
Највећа запрећена казна за његов преступ је пет година затвора.
„Мој деда се борио у рату… Ми сматрамо да је то успомена која мора да се обележи и поштује&qуот;, каже његова мајка Светлана која је била са њим кад је ухапшен.
Обоје су од тада добили претње смрћу на друштвеним мрежама.
„Приморани смо да нас буде срамота, да се патимо зато што смо Руси, што је такође погрешно.&qуот;
За већину Летонаца чији је матерњи језик руски, Дан победе је одувек био важан, чак и ако многи од њих осуђују руску агресију и сматрају себе летонским патриотама.
Али што се више од њих буде тражило да се одрекну идентитета зарад лојалности Западу, то би подељеније летонско друштво могло да постане.
Летонска влада, у међувремену, сматра да мора да почне да се припрема за потенцијалну војну агресију њеног највећег суседа.
Рушење статуе пријатељства Русије и Украјине у Кијеву
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.04.2022)
