Мали: Минимална зарада идуће године биће 40.020 динара (ВИДЕО)

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је данас да ће од јануара идуће године минимална цена рада у Србији бити 230 динара по сату, односно 40.020 динара месечно.

Он је на конференцији за новинаре, после седнице Социјално-економског савета (СЕС) Србије, на којој се разговарало о минималној заради за 2023. годину, рекао да је то њено највеће повећање до сада, од 14,3 одсто.Мали је рекао да је таква одлука донета да би се обезбедила макроекономска стабилност.

"Повећање минималне зараде повећава трошак послодаваца за укупно 41 милијарду динара, дакле 350 милина евра годишње", рекао је Мали.

Најавио је да ће од 1.јануара неопорезиви део зараде износити 20.712 динара и да ће се умањити допринос за пензионо инвалидско осигурање за један проценти поен.

"Минимална цена рада је економска категорија, то није социјална категорија. Минимална цена рада је обавеза послодавца да исплаћује ту зараду како не би било отпуштања и мање радних места", рекао је Мали.

Истакао је да ће инфлација наредне године бити око 8,7 одсто и да повећање зараде, донекле покрива повећање инфлације.

"Стимулишемо и мотивишемо послодавце да запошљавају нове раднике. Стопа незапослености је историјски најнижа до сада и износи 8,9 одсто. Јавни дуг Србије је 54,7 одсто", рекао је Мали.

Најавио је нов пакет мера помоћи грађанима у нарендом периоду. Истакао је да ће пензије од 1. новембра бити повећане за девет одсто, а од првог јануара 12,1 одсто, као и да ће повећање плата у јавном сектору бити 12,5 одсто.

Мали је рекао да ће просечна плата следеће године бити 706 евра као и да је циљ државе да просечна плата до краја 2025. године буде 1.000 евра.

"Овакви разговори нису лаки ни једноставни, тешко се постиже консензус, налазимо најбоље могуће решење за очување и побољшање животног стандарда грађана. Иако су нам некад погледи различити на нека питања, циљеви су нам исти", рекла је председавајућа СЕС-а, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић.

Она је подсетила да је у току године донесен сет мера у циљу смањења сиромаштва, да су повећане плате за седам у јавном сектору, у здравству за осам одсто, пензије за 5,5 одато, а да су у току године исплаћене и једнократне помоћи за одређене социјалне категорије.

Кисић је подсетила да у циљу смањења инфлације Влада Србије доноси различите мере којима се ограничавају цене производа и рекла да су "становници Србије ову кризу мање осетили од становника других земаља".

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орловић рекао је да је минимална потрошачка корпа коју су јуче купили, а данас представили испред Палате Србија представници синдиката, коштала преко 50.000 динара и да минимална зарада не може да је обезбеди.

"Када гледате ту корпу она је понижавајућа, у њој има највише хлеба. За образовање у тој корпи издвојено је 128 динара, а то је 1,5 свеска за школу", рекао је Орбовић.

Председница Уједињених гранских синдиката Независност Чеданка Андрић рекла је да понуда владе у вези са минималном зарадом није безначајна у процентуалном смислу, али да није довољна, као и да на седници СЕС-а нису прихваћени захтеви репрезентативних синдиката да се минимална зарада утврђује два пута годишње.

Репрезентативни синдикати су тражили да се минимална зарада до краја године повећа на 43.000 динара за за наредну годину утврди нова вредност. 

(Бета, 13.09.2022)