Почела регионална конференција о борби против трговине људима у сврху радне експлоатације
У борби против трговине људима у сврху радне експлоатације важно је препознати факторе ризика и развити доследне стратегије превенције, истакли су учесници регионалне конференције посвеће тој теми коју су организовали Савет Европе и Европска унија.
Више од 100 учесника и учесница из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и других земаља и међународних организација, окупило се данас у Београду на дводневном скупу "Борба против трговине људима у сврху радне експлоатације у Европи: стандарди, реалност и нове стратегије деловања", како би размотрили стратегије за борбу против трговине људима у сврху експлоатације, злочина који погађа све вец́и број жена, мушкараца и деце, како транснационално, тако и интерно у оквиру појединачних земаља.
Извршна секретарка Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима Петја Несторова рекла је да су "сиромаштво, незапосленост и растуц́а неформална економија, заједно са потражњом за јефтином радном снагом и услугама, фактори који доводе до трговине људима у сврху радне експлоатације".
"Тренд регрутовања жртава путем друштвених мрежа и интернета је у порасту. Потребно је хитно ухватити се у коштац са растуц́ом претњом трговине радном снагом, а Савет Европе тренутно припрема нову препоруку за својих 46 држава чланица која садржи свеобухватан пакет мера за спречавање и борбу против трговине људима", додала је.
Међу тим мерама, према речима Несторове, јесте и проширење обима заштите рада на све секторе привреде, укључујуц́и неформалну економију и непријављење раднике.
Како је додала, предузец́а такође имају важну улогу у идентификовању и супротстављању ризицима трговине људима кроз своје пословање и ланце снабдевања.
Координаторка Европске уније за борбу против трговине људима Дајен Шмит која се учесницима скупа обратила путем видео линка, нагласила је да је радна експлоатација трајно други водећи облик експлоатације у Европској унији и да је скоро 30 одсто регистрованих жртава трговано у сврху радне експлоатације.
"На нивоу ЕУ, циљ нам је да се бавимо радном експлоатацијом кроз свеобухватни приступ, који укључује превенцију, истрагу и кривично гоњење трговаца људима, штитећи жртве у сваком тренутку. Европска комисија је представила предлог забране производа који се производе принудним радом на тржишту ЕУ. Овај предлог укључује робу произведену присилним радом жртава трговине људима и обухвата и домаће и увозне производе из ЕУ", рекла је.
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Гордана Чомиц́ рекла је да Савет Европе доследно прати и разматра скоро све друштвене процесе из перспективе поштовања људских права, чему је Србија такође привржена.
"Претварање људских бића у робу, у предмете, трговина њима као да ропство никада није укинуто, пред све нас ставља огроман задатак да се тим људима помогне, а кривци за њихове несреће казне", рекла је Чомић.
Шеф канцеларије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкемпер, који је отворио конференцију, изразио је задовољство што је борба против трговине људима у сврху радне експлоатације постала стварност у Србији и што на скупу учествују представници извршне власти, судства невладиног сектора, медија као и некадашње жртве трафикинга.
Он је рекао да је циљ конференцији да подигне свест и ојача разумевање за обим и тежину проблема као и да размотри стратегије и изазове за борбу пртив трговине људима ради радне експлоатације.
Говорећи о посебно рањивим категоријама за трговиуну људима ради радне експлоатације Флесенкемпер је издвојио децу, мигранте, мањине али и породице с ниским примањима а као најизложеније области рада грађевинарство, пољопривреду, текстилну индустрију.
Он је нагласио да Савет Европе и ЕУ настављају да подржавају регион Западног Балкана да унапреди процес идентификације проблема и систем заштите и пружања помоћи жртвама.
На конференцији су сагледани трендови и изазови у трговини људима у сврху радне експлоатације и идентификоване позитивне иницијативе за јачање превенције из перспективе усмерене на жртву. Улога актера на тржишту рада и приватног сектора, као и питања превазилажења проблема приступа жртава правосуђу и ефикасним правним лековима, такође су бил теме о којима се разговарало.
Иако је број идентификованих случајева у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији мали, у пракси је обим трговине људима у сврху радне експлоатације много шири и многи случајеви остају непријављени.
У Босни и Херцеговини идентификовано је само осам потенцијалних жртава у периоду 2017-2021.
У Северној Македонији су у периоду од 2017. до 2020. идентификоване само три жртве, а 2021. године откривено је још 39 са Тајвана.
У петогодишњем периоду, број идентификованих жртава био је највец́и у Србији, укупно 41, од којих су вец́ина држављани Србије, упркос све вец́ем присуству радника миграната у земљи.
На конференцији су представљене нове студије о трговини људима у све три земље. Студије испитују факторе ризика који доприносе трговини људима у сврху радне експлоатације, а који укључују незапосленост, етничку дискриминацију, значајну неформалну економију и масовни долазак миграната и избеглица. Предлози за акцију садржани у студијама треба да усмере националне власти у усвајању нових стратегија превенције.
Некадашње жртве трговине људима у сврху радне експлоатације и подносиоци представке пред Европским судом за људска права, Сеудин Золетиц́ и Марко Таминџија из Босне и Херцеговине, поделили су своје трауматично искуство из Азербејџана и кораке које су предузели у потрази за правдом.
Конференција је организована у оквиру акција сарадње на превенцији и сузбијању трговине људима у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији, као део заједничког програма Европске уније и Савета Европе "Хоризонтал Фацилити за Западни Балкан и Турску 2019 – 2022".
(Бета, 20.09.2022)
