Počela regionalna konferencija o borbi protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije
U borbi protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije važno je prepoznati faktore rizika i razviti dosledne strategije prevencije, istakli su učesnici regionalne konferencije posveće toj temi koju su organizovali Savet Evrope i Evropska unija.
Više od 100 učesnika i učesnica iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i drugih zemalja i međunarodnih organizacija, okupilo se danas u Beogradu na dvodnevnom skupu "Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja", kako bi razmotrili strategije za borbu protiv trgovine ljudima u svrhu eksploatacije, zločina koji pogađa sve veći broj žena, muškaraca i dece, kako transnacionalno, tako i interno u okviru pojedinačnih zemalja.
Izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima Petja Nestorova rekla je da su "siromaštvo, nezaposlenost i rastuća neformalna ekonomija, zajedno sa potražnjom za jeftinom radnom snagom i uslugama, faktori koji dovode do trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije".
"Trend regrutovanja žrtava putem društvenih mreža i interneta je u porastu. Potrebno je hitno uhvatiti se u koštac sa rastućom pretnjom trgovine radnom snagom, a Savet Evrope trenutno priprema novu preporuku za svojih 46 država članica koja sadrži sveobuhvatan paket mera za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima", dodala je.
Među tim merama, prema rečima Nestorove, jeste i proširenje obima zaštite rada na sve sektore privrede, uključujući neformalnu ekonomiju i neprijavljenje radnike.
Kako je dodala, preduzeća takođe imaju važnu ulogu u identifikovanju i suprotstavljanju rizicima trgovine ljudima kroz svoje poslovanje i lance snabdevanja.
Koordinatorka Evropske unije za borbu protiv trgovine ljudima Dajen Šmit koja se učesnicima skupa obratila putem video linka, naglasila je da je radna eksploatacija trajno drugi vodeći oblik eksploatacije u Evropskoj uniji i da je skoro 30 odsto registrovanih žrtava trgovano u svrhu radne eksploatacije.
"Na nivou EU, cilj nam je da se bavimo radnom eksploatacijom kroz sveobuhvatni pristup, koji uključuje prevenciju, istragu i krivično gonjenje trgovaca ljudima, štiteći žrtve u svakom trenutku. Evropska komisija je predstavila predlog zabrane proizvoda koji se proizvode prinudnim radom na tržištu EU. Ovaj predlog uključuje robu proizvedenu prisilnim radom žrtava trgovine ljudima i obuhvata i domaće i uvozne proizvode iz EU", rekla je.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Gordana Čomić rekla je da Savet Evrope dosledno prati i razmatra skoro sve društvene procese iz perspektive poštovanja ljudskih prava, čemu je Srbija takođe privržena.
"Pretvaranje ljudskih bića u robu, u predmete, trgovina njima kao da ropstvo nikada nije ukinuto, pred sve nas stavlja ogroman zadatak da se tim ljudima pomogne, a krivci za njihove nesreće kazne", rekla je Čomić.
Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper, koji je otvorio konferenciju, izrazio je zadovoljstvo što je borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije postala stvarnost u Srbiji i što na skupu učestvuju predstavnici izvršne vlasti, sudstva nevladinog sektora, medija kao i nekadašnje žrtve trafikinga.
On je rekao da je cilj konferenciji da podigne svest i ojača razumevanje za obim i težinu problema kao i da razmotri strategije i izazove za borbu prtiv trgovine ljudima radi radne eksploatacije.
Govoreći o posebno ranjivim kategorijama za trgoviunu ljudima radi radne eksploatacije Flesenkemper je izdvojio decu, migrante, manjine ali i porodice s niskim primanjima a kao najizloženije oblasti rada građevinarstvo, poljoprivredu, tekstilnu industriju.
On je naglasio da Savet Evrope i EU nastavljaju da podržavaju region Zapadnog Balkana da unapredi proces identifikacije problema i sistem zaštite i pružanja pomoći žrtvama.
Na konferenciji su sagledani trendovi i izazovi u trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije i identifikovane pozitivne inicijative za jačanje prevencije iz perspektive usmerene na žrtvu. Uloga aktera na tržištu rada i privatnog sektora, kao i pitanja prevazilaženja problema pristupa žrtava pravosuđu i efikasnim pravnim lekovima, takođe su bil teme o kojima se razgovaralo.
Iako je broj identifikovanih slučajeva u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji mali, u praksi je obim trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije mnogo širi i mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni.
U Bosni i Hercegovini identifikovano je samo osam potencijalnih žrtava u periodu 2017-2021.
U Severnoj Makedoniji su u periodu od 2017. do 2020. identifikovane samo tri žrtve, a 2021. godine otkriveno je još 39 sa Tajvana.
U petogodišnjem periodu, broj identifikovanih žrtava bio je najveći u Srbiji, ukupno 41, od kojih su većina državljani Srbije, uprkos sve većem prisustvu radnika migranata u zemlji.
Na konferenciji su predstavljene nove studije o trgovini ljudima u sve tri zemlje. Studije ispituju faktore rizika koji doprinose trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije, a koji uključuju nezaposlenost, etničku diskriminaciju, značajnu neformalnu ekonomiju i masovni dolazak migranata i izbeglica. Predlozi za akciju sadržani u studijama treba da usmere nacionalne vlasti u usvajanju novih strategija prevencije.
Nekadašnje žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i podnosioci predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava, Seudin Zoletić i Marko Tamindžija iz Bosne i Hercegovine, podelili su svoje traumatično iskustvo iz Azerbejdžana i korake koje su preduzeli u potrazi za pravdom.
Konferencija je organizovana u okviru akcija saradnje na prevenciji i suzbijanju trgovine ljudima u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji, kao deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope "Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019 – 2022".
(Beta, 09.20.2022)
