Kad kažem Toma, misliš pevač tuge i uplakana duša, 31 godina od smrti velikog boema i pesnika
Luftika 30.09.2022
Kad kažeš boem, pomisliš na Tomu, a ni danas, decenijama nakon njegove smrti, nema te kafane u kojoj se nisu “pokidale” glasne žice na makar jednu njegovu pesmu.
To se ruke dižu, zatvaraju se oči, grabe se čaše kad sa žica krene “Dva smo sveta različita” pa ti ruka sama ide ka srcu kad zagudi “Svirajte noćas samo za nju”, a šaka se u pesnicu steže na “ali ti mi dušu uze, ej, prokleta ženo mlada”. O, kako su noći duge uz stihove tog pesnika i kockara, pevača i kralja kafane, koje je sebično sačuvao za sebe, ali nesebično ostavio u amanet nama, publici. Žive i danas i Danka i Sanja, Branka i Ljiljana, 31 godinu nakon njegove
