Тројица америчких економиста добила Нобела за истраживање банака и финансијских криза

Овогодишњу Нобелову награду за економију су добила тројица америчких економиста за истраживање деловања банака током финансијских криза.

То су Бен Бернанки (Бернанке), бивши председник америчке централне банке (ФЕД), и професори Даглас Дајамонд (Доуглас Диамонд) и Филип Дибвиг (Пхилип Дибвиг), саопштио је данас Нобелов комитет.

Америчка ТВ-мрежа ЦНН је пренела да су тројица америчких економиста добила то признање Краљевске шведске академије наука за свој рад почетком 1980-их година, који је, како је оцењено у образложењу, дао основу за савремено разумевање зашто су банке потребне, које су њихове главне рањивости и како њихов колапс може да подстакне финансијске крахове.

Бернанке који је предводио америчку централну банку током глобалне финансијске кризе 2008. године, добио је награду за истраживање Велике депресије у САД (1929-1939.). Његов рад је показао да је нагло бекство клијената од банака био одлучујуц́и разлог зашто је та криза постала толико дубока и тешко савладива.

"Људи су видели да банке пропадају, али се више сматрало да је то последица кризе, а не њен узрок", рекао је  данас новинарима економиста Џон Хаслер који ради у Нобеловом комитету, и нагласио да су "сада Бернанкеови ставови уобичајена мудрост".

Истраживање Дајамонда и Дибвига је показало да банке помажу смањивање тензија између зајмопримаца и штедиша, чији се циљеви могу разликовати. Зајмопримци желе да знају да нец́е морати да прерано отплате дугове, док штедише желе брз приступ средствима у случају нужде. Иако је посредничка улога зајмодаваца важна, они су због ње рањиви на бекство капитала из банака ако почну гласине о њиховој финансијској слабости, открили су Дајамонд и Дибвиг.

Одговарајуц́и данас на питања новинара, Дајамонд је приметио да садашњи брз раст каматних стопа широм света изазива нестабилност тржишта, и указао на недавно комешање у Великој Британији због тога.

Али, он сматра да је финансијски систем отпорнији него што је био јер је има тешке лекције током краха 2008. године: "Сец́ања на ту недавну кризу и побољшање регулаторне политике широм света учинили су систем много, много мање рањивим", рекао је Дајамонд.

Бернанке који је био на челу ФЕД-а од 2006. до 2014. године, играо је кључну улогу у управљању последицама кризе током тог периода.

Док је Бернанке био председавајуц́и, централна банка САД је била пионир програма "квантитативног попуштања", откупљивањем средстава као средством за помоћ подстицању економског раста.

Такође је побољшао комуникацију с јавношц́у о размишљању и намерама централне банке. Ови приступи су сада стандардни део ФЕД-овог приручника за стабилизацију тржишта и подржавање привреде.

Неуспех ФЕД-а и америчког Трезора да спасу инвестициону банку "Леман брадерс" (Лехман Бротхерс) од колапса, међутим, био је предмет значајне дебате. Имплозија те банке у септембру 2008. сматра се прекретницом кризе.

"Постоји много питања о… правним начинима на које су амерички регулатори могли да реше 'Леман', а неки тврде и да је то у суштини било немогуц́е", рекао је данас Дајамонд. "Али, да су нашли начин за то, међународна криза би била лакша" - додао је он.

Бернанке је сада виши сарадник угледног Института Брукингс (Броокингс), Дајамонд је професор Универзитета у Чикагу, а Дибвиг је професор Вашингтоновог универзитета у Сент Луису.

Нобелова награда за економске науке, званично: "Награда Шведске краљевске банке" (Сверигес Риксбанк) - централне банке те државе, долази уз 10 милиона шведских круна (913.425 евра) које ц́е се пођеднако поделити међу лауреатима.

Иако названа по Алфреду Нобелу, ту нагдау је установила централна банка Шведске у знак сец́ања на њега. Први добитник је изабран 1969. године.

(Бета, 10.10.2022)