Русија и Украјина: Како је дошло до глобалне енергетске кризе и кога би све могла да погоди
Руска инвазија на Украјину довела је до скакања цене енергената у небеса, угрозивши снабдевање у најсиромашнијим земљама на свету.
Налазимо се усред прве глобалне енергетске кризе, према Међународној агенцији за енергетику (ИАЕА).
Она каже да би због те кризе десетине милиона људи из читавог света могле да изгубе приступ електричној енергији или гориву за домове.
- Колико ће бити скупље грејање на струју у Србији ове зиме
- Четири начина да смањите рачун за струју, а да не трошите мање енергије
- Протести због цена горива у више од 90 земаља
Зашто су цене енергената толико скочиле?
Цена природног гаса скочила је скоро петоструко од лета 2020. године.
Продаје се на међународном тржишту за еквивалент од 250 долара по барелу нафте.
ИЕА каже да је руска инвазија на Украјину у фебруару главни фактор иза овога.
Русија је смањила снабдевање гасом земљама у Европској унији за више од 80 одсто због њиховог противљења инвазији, а то је довело до лицитације за снабдевање гасом широм света.
Цена природног гаса скакала је чак и пре него што је избио рат.
Како су земље излазиле из карантина услед пандемије корона вируса, разне пословне гране почеле су све више да га користе.
Драстично је скочила и цена угља - утростручивши се током протекле године.
То је зато што су се, због несташице гаса, многе електране широм света пребациле на коришћење угља уместо гаса.
Нафта, трећи највећи извор фосилног горива, такође је поскупела док су чланице ЕУ, заједно са земљама као што су Велика Британија и САД, забраниле куповину руске нафте.
То је довело до нових несташица нафте, а на свом врхунцу, сирова нафта брент је достигла 125 долара по барелу.
Цена је сада између 90 и 95 долара по барелу.
ИЕА каже да је овогодишња енергетска криза гора од скокова цене нафте из седамдесетих зато што не укључује само нафту већ и природни гас и угаљ.
Она такође утиче на животе многих људи широм света, а нарочито у земљама у развоју.
Ко је највише угрожен високим ценама енергената?
Високе цене горива повећале су трошкове производње електричне енергије и цене коју потрошачи плаћају за њу.
ИЕА каже да су последњих година стотине милиона људи више из читавог света могле да приуште снабдевање електричном енергијом за домове.
Али због раста цена, каже агенција, 75 милиона људи можда више неће моћи да приушти снабдевање електричном енергијом.
Стотине милиона људи у земљама у развоју такође користе боце са горивом као што је течни нафтни гас (ЛПГ) за кување у домаћинствима.
У Нигерији, цена ЛПГ-а се малтене удвостручила током претходне године.
ИЕА каже да 100 милиона људи можда више неће моћи да приушти коришћење ЛПГ-а за кување и можда ће уместо тога морати да користе дрва за потпалу.
То ствара здравствени проблем, јер дим од паљења дрвета оштећује плућа.
- Како се у Европи боре против високих рачуна за струју и грејање
- У чему лежи снага америчког долара
- Зашто Европа не забрањује руско нуклеарно гориво
- Борба против енергетске кризе: Од гашења светла и дозивања кише до скраћивања часова и радне недеље
Колико су криви произвођачи нафте из ОПЕК плуса?
Русија се нашироко сматра кривом за изазивање енергетске кризе укидањем извоза гаса у земље ЕУ.
Међутим, 22 земље произвођача нафте у групи ОПЕК плус (која обухвата и Русију) такође је одиграло велику улогу.
Земље ОПЕК плуса су 2020. смањиле производњу нафте за више од девет милиона барела дневно због пада потражње током пандемије.
Кад се пандемија завршила, а потражња за нафтом је порасла, земље ОПЕК плуса су незнатно појачале учинак.
То је довело до несташице у свету, повећавши цену нафте широм света.
Почетком октобра, ОПЕК плус је поново смањио производњу, за два милиона барела дневно.
Како криза може да се оконча?
Неке земље произвођачи нафте одговориле су на светску енергетску кризу повећавши производњу фосилних горива.
У САД се очекује да ће компаније повећати производњу природног гаса до нових рекордних нивоа 2022, и поново 2023. године.
Већина тога биће продавано земљама ЕУ као течни природни гас.
Међутим, Европу можда чека тешка зима, са новим скоковима цене гаса, пре него што стигну те нове залихе ЛНГ-а.
ИЕА очекује да обновљиви извори енергије буду кључни у решавању несташице енергената у свету у наредних неколико година.
Она каже да се очекује да компаније до 2030. године уложе два билиона долара годишње у чисту енергију.
Агенција каже да би до тог времена САД могле да производе и два и по пута више соларне енергије и енергије ветра у односу на оно што производе сада.
И од Кине и од Индије се очекује да повећају производњу чисте енергије.
ИЕА очекује да ће се до 2030. године Индија приближити циљу производње две трећине сопствене електричне енергије из обновљивих извора.
Погледајте видео из Либана:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.31.2022)
