Rusija i Ukrajina: Kako je došlo do globalne energetske krize i koga bi sve mogla da pogodi
Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do skakanja cene energenata u nebesa, ugrozivši snabdevanje u najsiromašnijim zemljama na svetu.
Nalazimo se usred prve globalne energetske krize, prema Međunarodnoj agenciji za energetiku (IAEA).
Ona kaže da bi zbog te krize desetine miliona ljudi iz čitavog sveta mogle da izgube pristup električnoj energiji ili gorivu za domove.
- Koliko će biti skuplje grejanje na struju u Srbiji ove zime
- Četiri načina da smanjite račun za struju, a da ne trošite manje energije
- Protesti zbog cena goriva u više od 90 zemalja
Zašto su cene energenata toliko skočile?
Cena prirodnog gasa skočila je skoro petostruko od leta 2020. godine.
Prodaje se na međunarodnom tržištu za ekvivalent od 250 dolara po barelu nafte.
IEA kaže da je ruska invazija na Ukrajinu u februaru glavni faktor iza ovoga.
Rusija je smanjila snabdevanje gasom zemljama u Evropskoj uniji za više od 80 odsto zbog njihovog protivljenja invaziji, a to je dovelo do licitacije za snabdevanje gasom širom sveta.
Cena prirodnog gasa skakala je čak i pre nego što je izbio rat.
Kako su zemlje izlazile iz karantina usled pandemije korona virusa, razne poslovne grane počele su sve više da ga koriste.
Drastično je skočila i cena uglja - utrostručivši se tokom protekle godine.
To je zato što su se, zbog nestašice gasa, mnoge elektrane širom sveta prebacile na korišćenje uglja umesto gasa.
Nafta, treći najveći izvor fosilnog goriva, takođe je poskupela dok su članice EU, zajedno sa zemljama kao što su Velika Britanija i SAD, zabranile kupovinu ruske nafte.
To je dovelo do novih nestašica nafte, a na svom vrhuncu, sirova nafta brent je dostigla 125 dolara po barelu.
Cena je sada između 90 i 95 dolara po barelu.
IEA kaže da je ovogodišnja energetska kriza gora od skokova cene nafte iz sedamdesetih zato što ne uključuje samo naftu već i prirodni gas i ugalj.
Ona takođe utiče na živote mnogih ljudi širom sveta, a naročito u zemljama u razvoju.
Ko je najviše ugrožen visokim cenama energenata?
Visoke cene goriva povećale su troškove proizvodnje električne energije i cene koju potrošači plaćaju za nju.
IEA kaže da su poslednjih godina stotine miliona ljudi više iz čitavog sveta mogle da priušte snabdevanje električnom energijom za domove.
Ali zbog rasta cena, kaže agencija, 75 miliona ljudi možda više neće moći da priušti snabdevanje električnom energijom.
Stotine miliona ljudi u zemljama u razvoju takođe koriste boce sa gorivom kao što je tečni naftni gas (LPG) za kuvanje u domaćinstvima.
U Nigeriji, cena LPG-a se maltene udvostručila tokom prethodne godine.
IEA kaže da 100 miliona ljudi možda više neće moći da priušti korišćenje LPG-a za kuvanje i možda će umesto toga morati da koriste drva za potpalu.
To stvara zdravstveni problem, jer dim od paljenja drveta oštećuje pluća.
- Kako se u Evropi bore protiv visokih računa za struju i grejanje
- U čemu leži snaga američkog dolara
- Zašto Evropa ne zabranjuje rusko nuklearno gorivo
- Borba protiv energetske krize: Od gašenja svetla i dozivanja kiše do skraćivanja časova i radne nedelje
Koliko su krivi proizvođači nafte iz OPEK plusa?
Rusija se naširoko smatra krivom za izazivanje energetske krize ukidanjem izvoza gasa u zemlje EU.
Međutim, 22 zemlje proizvođača nafte u grupi OPEK plus (koja obuhvata i Rusiju) takođe je odigralo veliku ulogu.
Zemlje OPEK plusa su 2020. smanjile proizvodnju nafte za više od devet miliona barela dnevno zbog pada potražnje tokom pandemije.
Kad se pandemija završila, a potražnja za naftom je porasla, zemlje OPEK plusa su neznatno pojačale učinak.
To je dovelo do nestašice u svetu, povećavši cenu nafte širom sveta.
Početkom oktobra, OPEK plus je ponovo smanjio proizvodnju, za dva miliona barela dnevno.
Kako kriza može da se okonča?
Neke zemlje proizvođači nafte odgovorile su na svetsku energetsku krizu povećavši proizvodnju fosilnih goriva.
U SAD se očekuje da će kompanije povećati proizvodnju prirodnog gasa do novih rekordnih nivoa 2022, i ponovo 2023. godine.
Većina toga biće prodavano zemljama EU kao tečni prirodni gas.
Međutim, Evropu možda čeka teška zima, sa novim skokovima cene gasa, pre nego što stignu te nove zalihe LNG-a.
IEA očekuje da obnovljivi izvori energije budu ključni u rešavanju nestašice energenata u svetu u narednih nekoliko godina.
Ona kaže da se očekuje da kompanije do 2030. godine ulože dva biliona dolara godišnje u čistu energiju.
Agencija kaže da bi do tog vremena SAD mogle da proizvode i dva i po puta više solarne energije i energije vetra u odnosu na ono što proizvode sada.
I od Kine i od Indije se očekuje da povećaju proizvodnju čiste energije.
IEA očekuje da će se do 2030. godine Indija približiti cilju proizvodnje dve trećine sopstvene električne energije iz obnovljivih izvora.
Pogledajte video iz Libana:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.31.2022)
Trampovo odustajanje od primirja kao cilja sigurno je obeshrabrilo Kijev i Evropu
