МИЛАН ЛАЋА радуловић ексклузивно за ало!: То је била мамина последња порука

Деда се, наравно, никад није вратио из болнице да ми каже збогом. Отишао је на онај свет, свет мртвих, а мртви се никад не враћају. Посећују нас у нашим сновима, приказују се као знакови, као урезано прво слово имена на плочнику, као обрис лица у диму цигарете, одјекују у нашим разговорима тек да би нас утешили како и даље имају приступ овом свету. Најдивнија самообмана човечанства је да наша смрт наступа тек кад престане сећање на нас. Мртви се тако лако