Попис 2022: Озбиљни пропусти у пописивању Рома, тврде активисти - из РЗС кажу да није било притужби

Током пописа у Србији пријављене су многе неправилности због којих ће Роми ће остати „у зачараном кругу&qуот; лошег положаја, кажу из покрета Опре Рома, док надлежни тврде да нису добили притужбе ромских заједница.

Штуро испитивање у последњи час, изостанак питања о националној припадности или постављање непримерених, попут питања о малолетничким браковима, неједнако учешће и пристрасна методологија - ово су само неки од проблема са којима су се Роми сусретали током овогодишњег пописа, тврде активисти.

Као највећи проблем наводе то да попис зато неће показати прави број становника Србије ромске националности, за који кажу да није био прецизан ни после претходних пописа.

„Реалан број Рома се неће приказати ни овог пута, те ћемо се ми као покрет трудити да искористимо сва демократска права и све алате да се он покаже.

„То није добро ни за државу, ни за ромску заједницу. Ако се прави број не покаже, политике које се креирају неће бити довољно добре, ресурси ће се расипати и то ће ромску заједницу поново држати у неком зачараном кругу&qуот;, наводи Стевица Николић из покрета Опре Рома Србија.

Добијање статуса националне мањине, па самим тим и низа права и буџетских давања, између осталог, зависи и од броја људи одређене националности у држави.

Снежана Лакчевић, помоћница директора Републичког завода за статистику (РЗС), наводи да до 1. новембра ова институција није добила ниједну примедбу из ромске заједнице у вези са спровођењем пописа током октобра.

„Стизали су коментари и сугестије за друге припаднике (националних мањина), решавали смо ситуације у ходу, на најбољи могући начин и задовољство свих, али од Рома нисмо ни један захтев добили&qуот;, каже Лакчевић за ББЦ на српском.

Из Ромског националног савета са којим је РЗС сарађивао током припрема за попис и ком представници националних мањина у пописним комисијама пријављују неправилности, нису одговорили на питања ББЦ новинара о организацији пописа и притужбама до објављивања текста.

У Србији, припадници 22 мањинске заједнице имају националне савете „ради остварења права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма&qуот;, наводи се на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе које је надлежно за надзор њиховог рада и избора.

Из Опре Рома тврде да су све пријаве о неправилностима послате на имејл адресе РЗС-а и предате пописним комисијама.

Додају и да ће Роми бојкотовати резултате пописа „ако се не покаже реалан број&qуот; и уколико „институције које су за то задужене не ураде њихов део посла&qуот;.

• Попис становништва Србије 2022: Питања и одговори
• Зашто је попис у Србији важан и ко су људи који пописују становнике
• Шест континената, 7,7 милијарди становника и једна планета

Према подацима пописа из 2011, у Србији живи 147.604 Рома, док из Опре Рома тврде да је реалан број припадника ове мањине у земљи најмање пола милиона.

Неправилности током пописа

Пописивачи су на врата Јасмине Кирик из Ариља, активисткиње покрета Опре Рома, закуцали тек 29. октобра и поставили јој тек неколико од 69 пописних питања, тврди она.

Питали су је, каже, за име и презиме, име оца, датум рођења, занимање, националну припадност и вероисповест.

„На моје питање зашто то ради тако, када то није исправно, казала је да јој је координатор рекао да је последње недеље пописа све дозвољено и да је само битно да се попишу људи, није битно како&qуот;, говори активисткиња за ББЦ на српском.

Јасмина је и сама прошла обуку за пописивача, али је остала у резерви.

Тврди и да је претходно исти пописивач обишао оближње ромско насеље носећи само легитимацију и свеску, без лаптопа у који се од овог пописа уносе подаци.

Друго ромско насеље насеље је, каже, неколико дана пре тога било пописано, а са пописивачем је ишао и асистент ромске националности.

Неправилности су, каже њена колегиница из покрета Јелена Кривокапић Николић, уочене и у другим градовима Србије.

У ромским насељима у Нишу и Ваљеву попис је, каже, извршен последњег дана, док је у Алексинцу изостало питање о националној припадности, на које, према Уставу Републике Србије, грађани не морају да одговоре.

„Било је и оних који су питали зашто нису упитани за националну припадност, где је пописивач изашао из куће и рекао 'означио сам ја то'&qуот;, наводи Кривокапић Николић.

Каже да су и појединој ромској деци постављана питања око брачног статуса.

Све ове неправилности су, наводе активисти, оштећени Роми пријавили, а Опре Рома им је помагала око прослеђивања притужби.

„Притужбе су слате на мејл адресе Републичког завода за статистику и пописним комисијама где су неправилности забележене&qуот;, каже Кривокапић Николић.

'Неједнако учешће'

Још један од проблема који су ромски активисти истакли био је - неједнако учешће Рома у попису.

Активисткиња Андријана Микуловић каже да је њихова организација пре две године предложила да се „припреме услови за пропорционалан број ромских пописивача у свим ромским заједницама&qуот;.

Према њиховим проценама, да би се реалан број Рома пописао током месец дана трајања пописа, потребно је око 625 пописивача из ове заједнице.

„Нема пропорционалног броја ромских пописивача, ни инструктора, ни чланова пописних комисија, како на локалном тако ни на националном нивоу&qуот;, сматра Микуловић.

Додаје да „од севера до југа, није било више од двоје ромских пописивача&qуот; по месту - да је Ниш имао једног, а Прокупље два инструктора.

Опре Рома Србије од августа је водила кампању којом су „информисали ромску заједницу о механизмима и важности пописа&qуот;, обишли су 20 места широм Србије и једино у Сурдулици, кажу активисти, пописна комисија има једног члана ромске националности.

Снежана Лакчевић из Републичког завода за статистику каже да је током пописа, у сарадњи са Ромским националним саветом, било ангажовано око 140 ромских асистената „као подршка пописивачима у подстандардним ромским насељима&qуот;.

Додаје да су именована и 88 додатна члана, представника националних мањина, у 74 пописне комисије у градовима и општинама са „вишенационалним саставом становништва&qуот;.

У одговору није прецизирано о којим се националним мањинама ради.

„Задатак ових чланова пописне комисије јесте да превасходно прате пописивање припадника националних мањина и да, уколико уоче било какве неправилности, одмах о томе обавесте РЗС, Координацију националних савета националних мањина, као и националне савете националних мањина&qуот;, истиче Лакчевић.

Подаци о броју Рома који су пописани ове године биће објављени у мају 2023, каже она.

• Зајде Баџа, деценијама скривено светилиште нишких Рома
• Убиство Душана Јовановића 25 година касније: „Тог дана је отишао и један део мене&qуот;
• Распевани Роми протестанти са југа Србије: „Ти си моје поуздање, нека чују све махале&qуот;

'Попис као политичка операција'

Попис становништва у Србији завршен је 31. октобра, али је продужен за највише седам дана у појединим београдских општинама, као и у Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Шапцу, Новом Саду и Суботици.

Јелена Рељић из покрета Опре Рома Србија каже да је попис веома „важна операција, како за све националне мањине, тако и за ромску&qуот;.

„Многи су у јавности попис описивали као статистичку операцију, међутим уколико узмемо у обзир неједнаку пропорционалну заступљеност у јавном и политичком животу, што се нарочито односи на ромску заједницу, ми попис и те како видимо као политичку операцију&qуот;, сматра активисткиња.

Попис, додаје, има „велике импликације на државне буџете, програме, на учешће у јавном и политичком животу и ресурсе који ће припадати свим групама становништва&qуот;.

Међутим, каже да су претходни пописи били „негативни&qуот; по Роме, јер, између осталог, нису показали реалан број припадника ове заједнице.

„Постоји неколико разлога за то - између осталог, угњетавање, неправда, пристасна методологија пописа, а исто тако и непостојање политичке моћи да Роми могу да учествују у пописивањима.&qуот;

Пошто су, као група грађана, „имали кампању пописа и пратили ситуацију&qуот; на терену, каже да су њихови „рани закључци&qуот; да су направљени озбиљни пропусти.

Рељић сматра и да држава и Републички завод за статистику нису створили услове да Роми „могу слободно да се изјасне на овом попису&qуот;.

„Самим тим, питање је како ће се у наредном периоду креирати политике за Роме, ако немамо тај број који држава узима у обзир&qуот;, додаје.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.02.2022)