Одисеја једног дива
Време 16.11.2022
Сећање: Микис Теодоракис Парафразирам Микисове речи изговорене негде пред сам крај: Не могу да кажем да напуштам овај свет са поносом јер рођен сам као Човек, а данас смо на најнижем степену човечности, ниподаштавања живота, ниподаштавања јединствености и различитости сваког бића
Атињани су имали Акропољ и њега. Остао је Акропољ. И можда не само Атињани. Остадоше без једног од највећих, без оног са којим је отишла цела једна епоха. Један начин размишљања и схватања света. Никада више (да ли никада више?) свет неће мењати музика, уметност. Ето, зато је био велик. Носио је душу на длану, људскост, своје срце. И био обдарен од богова. Можда и сам дар од бога, теодорос. Преселио се на Јелисејска поља, Михаил, Михалис, Микис Теодорак
