Мимоилажење
Недељник 28.12.2022 | Хана Пишчевић
Чекам аутобус у Немањиној улици, након што сам била на изложби на којој сам причала о неким безначајним стварима са људима које не познајем добро, верно их гледала у очи и климала главом.
Кад изађем напоље, осећам умор уморнији, тежи и масовнији од било ког умора који осећам након тренинга. У аутобусу проналазим место до прозора, седам и покушавам да ни у кога не гледам како не бих много мислила. Упркос том покушају, мале мекане гумене речи долазе до мене. Припадају дечаку који седи преко пута, поред старије жене, вероватно своје баке. Препричава јој како му је било на прослави десетог рођендана уз похвалу да су му сви другари дошли. Она се чуди и
