Огроман буџетски дефицит Русије под теретом рата у Украјини

Под притиском трошкова одлуке председника Владимира Путина да нареди инвазију на Украјину, Русија је 2022. забележила огроман буџетски дефицит, упркос рекордним приходима од нафте и гаса.

Пошто је 2022. забележила други по величини дефицит у буџету од распада Совјетског Савеза, ове године би Русија могла да има још већи мањак услед нових повећања трошкова за финансирање своје ратне машинерије, али и санкција Запада које у потпуности ступају на снагу, преноси радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.

Руски министар финансија Антон Силуанов рекао је 10. јануара да је буџетски дефицит у 2022. достигао 2,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), што према оцени Ројтерса одражава терет рата у Украјини на руске државне финансије.

Пре покретања инвазије на Украјину 24. фебруара прошле године, Русија је планирала суфицит у буџету од један одсто БДП-а. Још у септембру, Путин је предвиђао суфицит од близу 500 милијарди рубаља.

Међутим, Силуанов је рекао да је дефицит достигао 3.300 милијарди рубаља (47,45 милијарди долара).

Силуанов је крајем прошлог месеца признао да би западна ограничења на цену руске нафте могла да повећају буџетски дефицит Русије у 2023. години.

Под напором финансирања своје ратне машинерије, Русија је забележила други по величини буџетски дефицит од распада Совјетског Савеза, указује Њујорк тајмс.

Руски приходи су порасли за 2.800 милијарди рубаља у 2022. години, или за око 40 милијарди долара, али то није било довољно да се покрије брз раст расхода, који су нагло порасли за 6.400 милијарди рубаља, или око 92 милијарде долара, рекли су званичници.

Владини званичници представили су економску ситуацију као позитивну.

Премијер Михаил Мишустин рекао је да "у целини гледано, ти показатељи нису лоши", док је министар финансија Силуанов, без спомињања рата рекао да је руска влада испунила циљеве "упркос геополитичкој ситуацији, ограничењима и санкцијама".

Ипак, истиче Њујорк тајмс, у постсовјетском периоду од дефицита у 2022. већи је био само мањак 2020. када је избила пандемија корона вируса.

Мада су после почетка руске инвазије на Украјину многи стручњаци предвидели катастрофалан колапс привреде земље услед санкција Запада и других рестриктивних мера, руска економија је имала резултате изнад очекивања, подстакнута високим ценама сировина.

Уз то, наводи Њујорк тајмс, неке санкције, попут ограничења од 60 долара по барелу на цену руске нафте, уведене су касније током године, услед чега нису имале већи ефекат на привреду Русије.

Рат у Украјини кошта Русију више него што је добила рекордним приходима од нафте и гаса, пише Фајненшл тајмс, наводећи да је званично признање погоршања јавних финансија уследило упркос високим ценама енергената и могућности Москве да преусмери извоз нафте у Азију.

Буџетски приходи су у 2022. порасли за 10 одсто у односу на претходну годину, али је укупна потрошња порасла за 26 одсто, указује британски лист, додајући да детаљи буџетске потрошње за 2022. нису јавно доступни јер их је Министарство финансија у јуну класификовало као државну тајну због "притиска САД, ЕУ и других непријатељских земаља на Русију".

Москва је покрила дефицит преусмеравањем новца из државног Фонда националног благостања, позајмицама и увођењем једнократног пореза на добит Гаспрома, државног гасног монополисте.

Конзервативна фискална политика Русије је помогла у стабилизацији њене фискалне ситуације, наводи Фајненшел тајмс, уз оцену да ће западне санкције, које ће у потпуности ступити на снагу ове године, додатно оптеретити буџетске финансије.

Вредност руске референтне нафте Урал сада је испод 40 долара, што је знатно мање од 70 долара колико је утврђено у руском закону о буџету за 2023. Стручњаци оцењује да би се Русија, ако просечна цена руске нафте ове године буде око 60 долара по барелу а потрошња остане по плану, могла суочити с дефицитом од око 4,5 одсто БДП-а.

Руски закон о буџету, указује Фајненшл тајмс, предвиђа да ће потрошња за одбрану у земљи и иностранству порасти за 3.500 милијарди рубаља (50 милијарди долара) на 30 одсто укупне државне потрошње у 2023.

Руски дефицит ове године од 47,3 милијарде долара, услед високих трошкова рата у Украјини и последица западних економских санкција, у оштром је контрасту са суфицитом од 6,7 милијарди долара у 2021, истиче Вашингтон пост.

С растом расхода у 2022. од скоро 26 одсто, очигледно услед трошкова за војску, објављени подаци нуде отрежњујућу слику економских трошкова Путинове одлуке да покрене инвазију на Украјину које је Кремљ настојао да минимизира, наводи лист, додајући да се очекује да ће трошкови, "у крви и злату", још више порасти ове године.

Руски пословни лист РБЦ преноси да се очекује да ће војна потрошња у 2023. скочити за скоро 5.000 милијарди рубаља, односно 71 милијарду долара, док Москва покушава да парира оружју које Украјини донирају САД и други западни савезници Кијева.

Такође се очекује се да ће руски трошкови за безбедност и спровођење закона порасти за скоро исти износ, што, према наводима Вашингтон пост, вероватно сигнализира забринутост Кремља да би рат могао да изазове немире.

Након што је Русија прошле године захватила у свој фонд за црне дане и наметнула Гаспрому једнократни порез на екстра доходак, Вашингтон пост наводи да сада постоје извештаји да Москва планира "мобилизацију прихода" и да би могла да притисне државне компаније да дају више новца за финансирање ратних операција, укључујући предлог да се уведе једнократни намет произвођачима ђубрива и угља.

(Бета, 12.01.2023)