Ненадић (ТС): Борба против корупције у Србији није приоритет ни на деклараторном нивоу (ВИДЕО)

Србија се ове године нашла на 101. месту глобалне листе по перцепцији корупције у јавном сектору, коју објављује међународна организација Транспаренси Интернешнел (Транспаренци Интернатионал), што представља пад од пет места у односу на претходну годину и најгори резултат у последњих 11 година.

Програмски директор невладине организације Транспарентност Србија (ТС) Немања Ненадић рекао је новинарима у београдском Медија центру да је Србија имала стагнацију у тој области и у доба када је борба против корупције била прокламована као један од најважнијих приоритета државе.

"Сада не можемо да кажемо да је борба против корупције приоритет чак ни на том деклараторном нивоу. Немамо стратегију за борбу против корупције већ четири године, а борба против корупције није истакнута у новом програму Владе Србије", казао је он.

Шансу за поправљање ствари, Ненадић види у реформи правосуђа, односно у прокламованој већој самосталности јавних тужилаца.

"У најмању руку ћемо имати мање изговора за њихово непоступање, тамо где очекујемо да предузму акцију и да предузму гоњење у случају сумње на корупцију", оценио је Ненадић.

Навео је да пошто ти закони нису завршени, остаје непознаница да ли ће бити смањен политички утицај на правосуђе преко избора истакнутих правника у правосудне савете и изразио бојазан на уставне гаранције имунитета на све одлуке чланова тих савета.

"Чак и у неким случајевима корупције, они не би могли бити гоњени због таквог апсолутног имунитета, док са друге стране није у потпуности обезбеђена јавност рада ових тела", казао је Ненадић.

Навео је да у Србији постоји "отворено ниподаштавање" антикорпуцијских одредби у многим прописима и истакао примере јавних предузећа и стања јавне управе, односно стања в.д. директора који се бирају по више пута иако је дозвољено само једном.

Када је реч о јавним ресурсима, Ненадић је навео да они нису заштићени, наводећи примере када се у јавности износе сумње у незаконитост располагања јавним средствима, а да те сумње остају неиспитане.

"Не само када са тим информацијама излазе новинари или невладине организације, већ и када излазе јавне институције, тела која је успоставила држава, попут рецимо Савета за борбу против корупције", рекао је Ненадић.

Истакао је и пример додељивања највреднијих државних послова непосредном погодбом, а не путем јавних набавки и оценио да то "несумњиво дезавуише примену антикорупцијских прописа".

Извршна директорка невладине организације Транспарентност Србија (ТС) Бојана Меденица казала је да се Србије са садашњим индексом корупције 36 од 100, сврстава у групу земаља у којој је корупција раширена.

"Овај резултат смешта нас седам поена испод светског просека, који и ове године износи 43, 21 поен испод просека нашег континента, Европа има просек 57, а чак 28 поена иза оног дела Европе чији део ми желимо да постанемо, дакле ЕУ има просек 64", казала је она.

Навела је да се на челу листе налазе Данска, Финска, Нови Зеланд и Норвешка са индексима корупције од 84 до 90, а на самом дну Сомалија, Јужни Судан и Сирија са 12 и 13 индексних поена.

Меденица је додала да у је окружењу најбоље оцењена Словенија са 56 индексних поена и налази се на 41. месту глобалне листе, Албанија дели 101. место са Србијом, а иза њих је остала само Босна и Херцеговина са 35 индексних поена, која се налази на 110. месту, док је Хрватска 57.

Цео видео материјал можете преузети ОВДЕ.

(Бета, 31.01.2023)