Оскар Давичо: Кад пређем на сан у ватри горења

Кад пређем на сан у ватри горења руку моју хвата рука страсно блага крај мене трепери ведра моја драга док ми вихор чупа шуме из корења. Под животом гори живот сном те страсти, шикља млаз пламена детињаста, вита, туга као мајка забринуто пита хоћу ли за љубав убити и красти. Ако су ти шкољке шумеле, плавојко, у ноћи немира песмом паликућа – село ће још ноћас горети ко луча. Ако су ти руке дрхтале, девојко, за златом црвеним под ким живот врви – с јутра имаш