Србија, скупштина и правосуђе: Ко убудуће бира судије и тужиоце

Годину дана после изјашњавања грађана на референдуму и проглашењу акта о промени Устава, Скупштина Србије усвојила је измене низа правосудних закона, који, према образложењу владе, означавају „најзначајнију реформу у владавини права&qуот;.

После вишедневне скупштинске расправе и критике опозиције да у Србији правосуђе не функционише, владајућа већина усвојила је пет правосудних закона, за које наводе да ће допринети деполитизацији ове гране власти.

Правосуђе је годинама једна од „рак рана&qуот; српског друштва.

Иако су у центру пажње углавном значајнија и медијски праћенија суђења, бројни грађани дуго чекају на решавање спорова, што потврђује и редовни извештај Врховног касационог суда за 2021. годину, последњу доступну на сајту.

У многим испитивањима јавног мњења, управо правосуђе добија једну од најнижих оцена.

Управо једно такво је недавно објавило Министарство правде наводећи да борбу против корупције и реформу здравственог система (по 17 одсто), бољу заштиту људских права, реформу образовног система (по 12 одсто) и реформу правосуђа (11 одсто) грађани виде као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот.

Према истраживању агенције Демостат из 2021. године, више од половине грађана Србије нема поверење у правосуђе, 26 одсто нема јасно изражен став, а само 15 одсто верује правосудним органима.

• Ко је Загорка Доловац и зашто је то тако тешко сазнати
• Зашто Србија мења Устав
• Скоро два милиона предмета чека пресуду у Србији
• Шта су људска права у 300, 500 и 1.000 речи

Најважније измене

Највећа је што скупштина више неће бирати судије и тужиоце, већ ће Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва, расписивати јавне конкурсе за избор најважнијих правосудних функција.

До сада је Народна скупштина бирала судије у први пробни мандат у трајању од три године.

Високи савет судства је тело, чија је сврха да обезбеђује независност и самосталност судија и судова.

Чланови Високог савета судства су шест судија и председник Врховног касационог суда, највишег судског органа у Србији, али и четворо истакнутих правника - стручњака који имају више од десет година искуства у правним пословима, а које ће бирати Народна скупштина.

Управо у овоме опозиција види проблем, сматрајући да ће се политизација правосуђа, како тврде, наставити кроз избор истакнутих правника које бира парламент.

По решењима устава из 2006. министар правде и председник одбора за правосуђе Народне скупштине чланови су ВСС.

На предложене законе и измене закона било је поднето више од 1.000 амандмана, али их је скупштинска већина одбила.

Шта је рекла министарка правде?

Да је усвојени пакет правосудних закона услов и за даљу реформу правосудног система.

Образлажући предлоге пред посланицима, она је рекла да ће грађанима омогућити да лакше и брже остваре сопствена права, судијама већу независност, а тужилаштву самосталност.

„Већа правна сигурност утиче на прилив инвестиција, а све то доводи до повећања стандарда грађана&qуот;, тврди она.

Шта каже струка?

Представници правосудних органа ће морати да промене сопствене навике у раду, јер се мења хијерархијски однос, нарочито у јавном тужилаштву, наводи Катарина Голубовић, председница Комитета правника за људска права (ЈУКОМ), у писаном одговору за ББЦ на српском.

Иако је остао министар правде остао у саставу Високог савета тужилаштва, што је свакако замерка, умањен је утицај на одлуке у погледу статуса тужилаца, објашњава Голубовић.

„Статус тужилаца и судија у потпуности је у рукама правосудних тела, али и статус главних јавних тужилаца и председника судова&qуот;, наводи она.

Чињеница да су досада о њиховој судбини одлучивали искључиво народни посланици знала је да закочи цео суд или тужилаштво и да утиче на сигурност функцинисања.

Голубовић тврди да су грађани сада добили независније представнике правосуђа, али да је „друга страна медаље&qуот; већа одговорност.

„Овим променама отпали су многи аргументи јавним тужиоцима и судијама да неке стваре не могу да уреаде због политичких утицаја и притисака&qуот;, образлаже.

---

Погледајте видео о референдуму о уставним променама:

---

Шта је све усвојено?

Усвојене су и измене Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине.

Уместо досадашњег Тужилаштва за ратне злочине, Србија ће добити Јавно тужилаштво за ратне злочине, а Тужиоца за ратне злочине замениће функција Главног јавног тужиоца за ратне злочине.

Судије Одељења Вишег суда у Београду за организовани криминал више неће бити ограничене шестомесечним мандатом, као што је то био случај пре измена закона.

Посланици су изгласали и измене Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала поднела Влада Србије.

Промене се односе на формирање Посебног јавног тужилаштва, које је према досадашњем закону било Посебно тужилаштво, као и Посебног јавног тужиоца, чији ће мандат трајати шест година уместо досадашње четири, без могућности реизбора.

Овај тужилац имаће права и надлежности као и Главни јавни тужилац, додаје се у образложењу.

Биће основано и Одељење за борбу против високотехнолошког криминала у Вишем суду у Београду, а председник овог суда именоваће чланове.

Усвојен је и Закон о Високом савету тужилаштва, којим се одређује положај и надлежност овог тела.

Оно се овим актом дефинише као „самосталан државни орган који обезбеђује и јемчи самосталност јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главног јавног тужиоца и јавног тужиоца&qуот;.

Савет има 11 чланова: пет јавних тужилаца, четири „истакнута правника&qуот; које бира Народна скупштина, Врховни јавни тужилац и министар правде у Влади Србије, прописује закон.

Четири истакнута правника морају да испуне услове за именовање попут поседовања високог степена образовања, „достојности&qуот; ове функције, морају бити млађи од 65 година, не смеју имати „снажан утицај&qуот; на доношење политичких одлука, јавну функцију и историју вршења „непримереног утицаја&qуот; на тужилаштво и судове.

Чланови бирају председника и потпредседника са мандатом од пет година, колико на функцији остају и други чланови.

Овај орган постављаће Врховног јавног тужиоца и друге јавне тужиоце, одлучиваће о њиховом удаљавању и евентуалном сукобу интереса јавних тужилаца.

За спровођење новог закона из буџета републике биће издвојено 17,3 милиона динара, од чега ће 15,3 милиона бити утрошено на годишња примања осам саветника и два референта, пише у владином образложењу.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.09.2023)