Корона вирус: Какав је пут Србија прешла за (прве) три године пандемије

Забране окупљања, обавезно ношење заштитних маски, ковид пропусница и доказа о вакцинацији, казне за кршење правила, привремено затварање и ограничење радних сати угоститељских објеката и решавање тешких загонетки због различитих правила приликом путовања у иностранство...

У Србији је 17.855 људи преминуло од ковида, а близу три милиона је званично било заражено од 6. марта 2020. године до сада.

Било је исцрпљујућих изолација, дугог чекања испред ковид амбуланти и недоумица око избора вакцине у мору различитих информација и извора.

Ово је била свакодневница становника Србије током већег дела прве две године пандемије корона вируса.

На трећу годишњицу пандемије, живот се одвија као и пре ње - без оваквих ограничења.

• Затварање ковид амбуланти у Београду: Шта знамо до сада
• Трећа година пандемије: Од обавезних маски преко масовне вакцинације до живота без ковид мера
• Кракен сој: Подваријанта корона вируса која опомиње да епидемија није готова

Како је изгледао пут који је Србија прешла током прве три године пандемије ковида?

Шта је остало од некада строгих ковид мера?

Посете у болницама су забрањене, а пацијенти који долазе на клиничко лечење морају да буду негативни на ковид.

Ковид пропуснице, односно сертификати за боравак у затвореном простору које су биле обавезан реквизит приликом изласка из куће, укинуте су у марту 2022, као и обавеза ношења маски у већини јавних објеката осим здравствених установа.

У августу исте године доктор Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба за сузбијање корона вируса, најавио би да не би требало искључити повратак маски на јавним местима.

„Читаве породице се враћају са одмора заражене, нормално се крећу сви који не осећају тегобе, а препоручене мере се нигде не спроводе. Ситуација је озбиљна јер сваког дана имамо од 4.000 до више од 6.000 заражених&qуот;, рекао је тада.

Међутим, обавеза ношења маски више није увођена у Србији и могу се видети само у здравственим установама и понеком пролазнику.

Дугачки редови испред ковид амбуланти почетком пандемије били су уобичајена слика током читавог дана, а на преглед се чекало и неколико сати.

Више од две године касније, у Министарству здравља су проценили да од 23. фебруара више не постоји потреба да оне буду отворене 24 часа, па је њихов рад скраћен на 10 сати током дана.

Многе од њих су и престале са радом, о чему је ББЦ већ извештавао.

Иако обавезујућих мера више нема, на званичном сајту Владе Србије за борбу против ове болести наведен је низ препорука за спречавање заражавања и преношења инфекције.

Становништву се препоручује да перу и дезинфикују руке, избегавају додиривање лица, загрљаје са пријатељима, избегавање контакта са оним који осећају симптоме ковида, коришћење маски у затвореном простору, као и одлазак код лекара уколико се јаве симптоми.

Број преминулих и заражених

За три године пандемије Србија је прешла пут од првог званичног заражавања корона вирусом до укупно 2.496.295 случајева, показују званични подаци.

По укупном броју случајева је Србија 43. на свету - иза Шведске, а испред Ирака, према подацима сајта Ворлдометер.

Док је у првих неколико месеци пандемије у Србији број заражених ишао од неколико десетина до неколико стотина, од новембра 2020. до априла 2021. мерио се хиљадама, а кроз врхунац пандемије земља је прошла на самом почетку 2022, када је регистровано и близу 20.000 инфекција дневно.

У Србији је преминуло 17.855 људи од ковида, а стопа смртности износи 0,72 одсто.

Иако се званично „нултим случајем&qуот; у Србији сматра мушкарац из Суботице, коме је 6. марта 2020. године дијагностификована зараза корона вирусом, научници са Медицинског факултета спровели су студију која показује да је ковид стигао у ову земљу више од месец дана раније.

Тим који је чинило 13 стручњака радио је обдукцију мушкарца који преминуо 5. фебруара, само неколико сати пошто је примљен у болницу са високом температуром и упалом плућа, а показало се да је смрт изазвана ковидом.

Како је прва званична смрт у Европи забележена 15. фебруара према званичним подацима, научници сматрају да је њихова студија доказала да се то ипак догодило у Србији 10 дана раније.

Како се дошло до кракен соја?

Убрзо после појаве првог случаја ковида у Кини крајем 2019. године, вирус је почео да се мења, а научници су новонастале варијанте обележавали словима грчког алфабета.

Почело је од алфа соја, затим су регистровани бета и гама сој, да би у другој половини 2021. године научнике највише бринуо делта сој, који је доносио двоструко већи ризик од болничког лечења и теже клиничке слике.

Појавило се још неколико варијанти корона вируса које научници нису описивали као забрињавајуће због мање учесталости заражавања, а онда је крајем 2021. године и у Србију стигао омикрон сој.

За овај тип вируса и његове подваријанте научници су утврдили да се брже шири, али и да доноси нешто блаже симптоме и клиничку слику код пацијената.

Почетком 2023. године кракен сој, односно подваријанта омикрона, највише забрињава стручњаке, а из Светске здравствене организације (СЗО) га описују као вирус који се најбрже шири од свих досад.

Он је „опомена да пандемија још траје&qуот;, оценио је Драгослав Поповић, председник Удружења за јавно здравље Србије, у изјави за ББЦ на српском у јануару.

„Иако се брзо шири, клиничка слика заражених врло је слична као код оних који су имали омикрон, те нема разлога за панику&qуот;, додао је.

Вакцинација: Од почетног успеха до пада интересовања

Недуго након издатих одобрења у земљама у којима су вакцине произведене, имунизација у Србији почела је 2021. године.

Србија је била међу ретким земљама Европе и света у којој су се могле наћи вакцине западних произвођача и оних из Кине и Русије, а интересовање је у почетку било велико, што су из Светске здравствене организације (СЗО) тада окарактерисали као успешно.

Међутим, у претходне две године ентузијазам становништва је опао, па је међу 33 европске земље Србија тек на 30. месту по стопи вакцинације, која се израчунава на основу укупне количине примљених доза цепива на 100 људи.

Са 124,2 дозе на 100 становника, Србија је боље рангирана само од Словачке, Румуније и Бугарске, док се на првом месту налази Португал са 272,8, показују подаци Статистичке агенције Европске уније (Статиста).

• Вакцине против ковида: Шта знамо о резултатима и нежељеним дејствима
• Одобрена прва назална вакцина против корона вируса у Индији
• Где у Србији можете да се вакцинишете против корона вируса и сезонског грипа

Укупан број доза вакцина против корона вируса издатих у Србији износи 8.534.688, према званичним подацима.

Прву дозу примило је 3.354.075 људи, другу 3.278.198, а трећу 1.902.412.

Током пандемије Србија била често одредиште страних држављана због доступности великог броја различитих вакцина.

У званичним подацима се не наводи колико број становника је добило четврту и пету дозу вакцине.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.06.2023)