Црна Гора и политика: Председник Мило Ђукановић заказао ванредне парламентарне изборе за 11. јун

Три године након што је до тада неприкосновена Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића изгубила на изборима од уједињеног опозиционог блока, грађани Црне Горе поново ће изаћи на гласање за састав скупштине.

Позивајући се на Устав, Ђукановић је за 11. јун расписао ванредне парламенгарне изборе, дан пошто је распустио је скупштину, јер мандатар Миодраг Лекић није успео да формира владу.

„Лидери који су тврдили да имају потребну већину, нису се одазвали позиву на консултације. Због тога сам данас, као и тада, убеђен да је најбоље решење скраћење мандата скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора&qуот;, рекао је Ђукановић на конференцији за новинаре у петак, 17. марта.

За два дана ће у Црној Гори бити одржани председнички избори.

Практично од претходних парламентарних избора, када је Ђукановић устукнуо пред опозицијом која је направила постизборни савез, до данас, Црна Гора је у политичкој и институционалној кризи.

Досадашња влада радила је у техничком мандату од августа 2022. године када је изгласано неповерење кабинету Дритана Абазовића.

А ни претходна влада Здравка Кривокапића није била стабилна практично од када је формирана крајем 2020. године, да би јој почетком фебруара 2022. било изласано неповерење.

• Водич кроз председничке изборе у Црној Гори: Нова лица против старих
• „Чији си ти мали&qуот;: Зашто је питање држављанства тако важно на изборима у Црној Гори
• Мило Ђукановић за ББЦ: Црна Гора је у „институционалној трулежи&qуот;, неопходни хитни избори
• Водич кроз црногорску политичку кризу

После избора, у августу 2020. године, блок странака против Ђукановића имао је потребну скупштинску већину, али је нова влада направљена тек у децембру те године.

Већ после неколико месеци, коалициона влада тадашњег премијера Здравка Кривокапића суочила се са унутрашњим незадовољствима.

Кривокапићева столица се климала, а некако је успевала да задржи ослонац годину дана.

Иако је очекивао да ће остати премијер до 2024. године, како је рекао у интервјуу за ББЦ у јулу 2021. године, Кривокапић је смењен у фебруару наредне године.

Тада је смењен и председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић и то уз помоћ и гласова посланика коалиције коју је предводио Дритан Абазовић, један од најгласанијих критичара Ђукановића и један од лидера који је учествовао у смењовању Ђукановићевог ДПС-а.

Абазовић је у априлу 2020. постао премијер, подржали су га и посланици Ђукановићеве странке, а на предстојећим председничким изборима, Абазовић је дао подршку - Бечићу.

После победе опозиције на изборима 2020, Абазовић је за ББЦ рекао: „Ми смо срушили балканског Лукашенка&qуот;, упоредивши Ђукановића са председником Белорусије Александром Лукашенком.

Али му је Ђукановићева ДПС пружала подршку у парламенту док је обављао функцију премијера.

Не задуго.

Абазовићева влада трајала је пар месеци, и од тада је у техничком мандату.

Најављени ванредни парламентарни избори 11. јуна неће бити једини у Црној Гори.

Претходиће им, већ у недељу, 19. марта председнички избори на којима се надмеће шест кандидата и једна кандидаткиња.

Ђукановић је један од тих кандидата.

Ако нико не добије потребних више од половине гласова оних који изађу на гласање, онда ће бити одржан други круг избора у коме се надмећу два најуспешнија такмаца из првог круга.

Уколико буде било потребно, други круг председничких избора биће одржан 2. априла 2023. године.

Шта је претходило одлуци о ванредним изборима?

Дуго су трајали разговори парламентарне већине о мандатару за састав нове владе.

Изгледало је да је договор постигнут, јер је за мандатара предложен Миодраг Лекић, дугогодишњи опонент Ђукановића и један од страначких лидера који су у августу 2020, после три деценије сменили са власти Ђукановићеву Демократску партију социјалиста.

Мандатару Лекићу у поноћ је истекао рок за формирање владе, али је он пре неколико дана обавестио лидере парламентарне већине да још довољно гласова да би скупштина подржала његов програм и кабинет.

Он је навео да му недостају три гласа посланика Грађанског покрета УРА, на чијем је челу досадашњи премијер Абазовић.

Лекићу је мандат додељен пошто је парламент усвојио измене Закона о председнику.

Иницијатива за оцену уставности тог акта је пред Уставним судом, подсећа РТЦГ.

Изменама Закона о председнику Републике, Скупштина преузима део надлежности шефа државе у предлагању мандатара за састав владе.

Ђукановић је прво одбио да потпише измене закона, али је то ипак учинио приморан одредбама Устава, када је парламент поново усвојио документ.

Одлука посланика да и други пут гласају за измене закона наишла је на противљење међународне заједнице која је запретила суспензијом преговора са Европском унијом.

Ђукановић је раније истицао како га је део његовог правног тима саветовао да има законске услове да распусти парламент и распише парламентарне изборе, ако до 16. марта не буде изабрана нова влада.

„Сада озбиљно разматрам са стручњацима за уставно право овакав Закон о председнику. Имаћу до 16. марта јасан став који ће бити, сигурно, у складу са Уставом&qуот;, рекао је Ђукановић пре неколико дана, преноси портал Вијести.

• Миодраг Лекић, мандатар без мандата за састав Владе Црне Горе
• Има ли решења за политички Гордијев чвор у Црној Гори
• Шта значи потписивање Темељног уговора Црне Горе и Српске православне цркве

Влади премијера Дритана Абазовића је изгласано неповерење у августу 2022.

Потписивање Темељног уговора државе Црне Горе и Српске православне цркве почетком августа био је повод за иницијативу о смени владе.

Темељни уговор је документ којим се Српској православној цркви гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

---

Погледајте видео

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.17.2023)