Ђукић: Поремећаји на глобализованом финансијском тржишту погађају индиректно и тржиште у Србији БЕ

У глобализованом свету поремећаји на финансијском тржишту погађају индиректно све, укључујући и локално банкарско тржиште у Србији, рекао је данас економиста Ђорђе Ђукић за Бету, поводом наглог пада ликвидности две банке у САД и једне у Швајцарској.

"Без обзира што су европске банке, које доминирају у Србији, високо ликвидне јер је покривеност високо ликвидном активом 150 одсто, што је далеко изнад минималних 100 одсто, а сигурносни 'нивоа један капитала', у виду обичних акција (ЦЕТ-1) је много већи и за највеће европске банке износи у просеку 15 одсто, дакле три пута је виши него током глобалне финансијске кризе, 2008., што указује да су ти фундаментални фактори добри, али оно што се у економији не може контролисати је страх и панична реакција депонената", рекао је Ђукић.

Америчка Банка Силицијумске долине (Силицон Валлеи Банк - СВБ) и швајцарска Креди Свис прошле недеље преко ноћи су постале неликвидне због низа лоших инвестиционих одлука и страха клијената који су у паници дизали штедњу. СВБ банка је 16. по величини у САД и кредитирала је почетнике у послу, а Креди Свис је дуга по снази банка у Швајцарској.

Ђукић је рекао да је информација да је швајцарска Национална банка интервенисала са 50 милијарди франака, како би спасла Креди Свис, само делимично примирила тржиште, а кључно питање је шта ће Европска централна банка (ЕЦБ) да уради на плану подизања каматне стопе.

Сви ти поремећаји, како је рекао, су водили ка очекивањима тржишних актера да јучерашње повећање каматне стопе ЕЦБ-а буде мање – за 25 базних. То се, према његовим речима, није десило, па је због високе стопе инфлације и у фебруару 2023. од 8,5 одсто, ЕЦБ ипак повећала кључну каматну стопу за 50 базних поена.

"Немам илузију да ће инфлација моћи брзо да се обори на циљани ниво од два одсто, можда 2025. године", рекао је Ђукић.

Додао је да је тај индиректни ефекат итекако видљив, при чему спорије повећање каматне стопе ЕЦБ-а у односу на Америчке федералне резерве (ФЕД), а сви индикатори показују да ће ФЕД наставити са агресивним повећањем каматне стопе, значити да ће долар јачати и да ће сви дужници у тој валути трпети ударе тог ефекта "с оне стране океана".

Он је рекао да је генерализација закључака бесмислена зато што су појединачне банке различито капитализоване.

"Мислим да монетарне власти морају да постављају критеријуме тако да банке треба да буду надпросечно капитализоване, а један од механизама који сам предлагао, а који није усвојен у Србији је да се уведе ризична премија на име осигурања депозита и да банке које су мање капитализоване, а испуњавају услове за рад, плаћају прогресивно већу премију за осигурање депозита", рекао је Ђукић.

Тиме се, према његовим речима, фаворизује конзервативна управа банака које добро воде рачуна о непредвидивим ризицима у условима када паника може, без обзира на здраве фундаменталне факторе, да узме данак тиме што би штедише навалиле да подижу штедне улоге.

Никад се, како је рекао, не сме тврдити да догађаји с оне стране Атланског океана не утичу на Србију, они свакако утичу преко европских банака, само је питање интензитета.

Зато је, како је оценио, важна превентивна контрола банака од стране централне банке која има у својим рукама све алатке, а благовременим откривањем жаришта неликвидности или мањка капитала може се захтевати од акционара да је докапитализују, односно повећају капиталну базу.

Ђукић је рекао да је СВБ банка класичан пример лошег управљања каматним ризиком и да је превентивна контрола од стране регулатора у потпуности затајила.

Истакао је да је интервенција ФЕД-а и Федералне корпорације за осигурање депозита у СВБ банци била муњевита и успешна и сви депоненти, не само они који су осигурани на 250.000 долара него и неосигурани могу да повуку депозите.

То је, како је рекао, била мини криза, али да америчке власти неће дозволити да се шири.

Промена Базела ИИ (правила која омогућавају банкама бољи увид у ризик), након велике финасијске кризе била је, како је оценио, у циљу да се будуће кризе онемогуће да се задире у буџетска средства за покриће губитака приватних институција.

"Цену кризе банака морају да плате акционари, власници обвезница који нису били свесни ризика, а код СВБ и Креди Свис оманули су и регулатори и превентивна контрола", рекао је Ђукић.

Додао је да је одговорност управа банака екстремно велика, а да људи олако прихватају те функције.

Управе банака треба да се, како је рекао, сукобе са акционарима када је реч о трци за профитом и да воде рачуна о одбрамбеним механизмима, укључујући високу ликвидност, високу капиталну базу, висока резервисања за потенцијалне губитке.

"Није тачно да прилагођавање базелској регулативи аутоматски омогућава сигурно управљање ризицима, иако је са помпом најављиван Базел ИИИ који је унапредио регулативу после горког искуства глобалне кризе, али видимо да пракса иде испред регулатора и регулатор буде често затечен тиме зато што не разуме процесе и потенцијалне ризике код појединачних, пре свега највећих банака, или управе банака имају мањак знања", рекао је Ђукић.

Истакао је да се одувек противио принципу приватизације екстремно великих профита банака током "бума" на тржиштима, а социјализацији њихових губитака у време кризе.

Додао је да није сигуран да порески обвезници неће и сада платити цену неликвидности тих банака, ако не буде довољно стечајне масе, јер је СВБ банка практично пропала и пашће на терет пореских обвезника пошто је америчко Министарство финансија обезбедило фонд да се интервенише ради повећања ликвидности у тој приватној банци, насталој у најбогатијем делу САД, на подлози моћних стартап и хајтек компанија.

На крају, са растом каматних стопа, цену ће, према његовим речима, платити нови корисници кредита.

Пад ликвидности те банке, како је рекао је због обједињавања негативних фактора у једном тренутку, ФЕД драстично повећава каматне стопе, а та банка је куповала висококвалитетне обвезнице и кад су депоненти кренули да повлаче депозите испоставило се да, ако би банка продала портфељ дугорочних државних и других хартија од вредности да би забележила велике губитке, јер је наступио период растућих камата и банка се нашла у маказама каматног ризика и ризика неликвидности.

Актива те банке је, према његовим речима, 200 милијарди долара, што није велика сума за амерички финансијски систем, али без обзира на то, стампедо подизања депозита је у једном тренутку захтевао 40 милијарди долара.

"Логично је у овом тренутку очекивати од банака на домаћем тржишту да се уздрже од даљег раста кредитних пласмана. У таквим кризама банке се примире и чекају да се тржиште стабилизује", рекао је Ђукић.

(Бета, 17.03.2023)