„Нажалост, јединица сам“: Тамара Скрозза о одрастању у Сомбору и томе како је посао бирао њу, а не она њега

Снимак екрана, Јутјуб Нова С Колико год ми се замерио касније у животу, Сомбор је био заиста идилично место за одрастање. Иако сам живела у згради, имали смо огромно двориште препуно дрвећа у коме смо ми деца живели као на селу. Остајали смо сами код куће, с чувеним кључем на везици око врата – сами смо ишли у вртић и школу, одмалена знали да бринемо о себи. Лети су ту били базен и штранд, неизбежни бицикл, а све то у естетски дотераном окружењу. *** Мени све то