Балкан и технологија: Како интернет апликације мењају здравство и шта то значи за пацијенте

Консултовање „доктора Гугла&qуот; за било који мањи или већи здравствени проблем за Марију Павловић из Београда је већ годинама навика.

„Ако постоји брз начин да ми нешто тренутно помогне, онда покушам то, а ако ми не помогне, гуглам нешто ново.

„За озбиљније ствари, наравно, идем код доктора, али код таквих проблема је стварно стресно читати на интернету шта све може да ти буде&qуот;, описује дугогодишње искуство ова 31-годишњакиња за ББЦ на српском.

Али, информисање и тражење медицинских услуга на интернету почело је да се мења и на Балкану пошто се током претходних неколико година појавило више сајтова и апликација са овом наменом.

Сада је могуће обавити неуролошки преглед новорођенчади слањем видео снимка стручњацима путем интернета, саветовати се са лекарима преко апликације, а ту су и платформе на којима се клинике могу бирати и оцењивати попут смештаја на туристичким сајтовима.

• Кад доктори у Србији саветују преко интернета
• Зашто су онлајн докторке тражене током пандемије
• „Наши пацијенти неће умирати чекајући на операције&qуот;: ББЦ у операционој сали са нишким хирурзима

Телемедицина, односно примена модерних комуникационих технологија у здравству, може да помогне код „једноставнијих здравствених пробелема&qуот;, али не може у потпуности да замени традиционални „клинички преглед, без којег медицина губи смисао&qуот;, сматра инфектолог Моша Марковић.

„Неминовно је да ће у перспективи ићи све посредним путем, преко телефона или интернета, али док не видим пацијента, никакав закључак не могу да изведем - непосредни контакт пацијента и доктора је пресудан.

„Свака информација која иде посредним путем од једне до друге особе губи квалитет - када закључујете посредно, а не непосредно, већа је и могућност грешке&qуот;, објашњава овај лекар у пензији за ББЦ на српском.

Из Лекарске коморе Србије (ЛКС), као и Хрватског удружења болничких лекара (ХУБОЛ), нису одговорили на упит ББЦ-ја о практиковању телемедицине у овим земљама, као и предностима и манама тог приступа.

'Букинг' за медицинске услуге у Србији

Заказивање прегледа код лекара преко сајтова клиника за многе становнике Србије одавно није новост, као и информисање о докторима и установама преко друштвених мрежа, форума и других извора на интернету.

То је инспирисало ауторе апликације Хипократија да направе платформу на којој ће људи у Србији моћи да обаве сваку од ових радњи, као и да поделе искуство које су имали са клиникама и лекарима.

Пре него што су се упустили у детаљно разрађивање технолошких решења, творци ове платформе урадили су истраживање навика пацијената у Србији.

Оно је показало да чак 81 одсто њих пре одласка на преглед у приватне клинике на интернету претражује коментаре и оцене других корисника, а пандемија је утицала да тај број сада буде већи, наводи Саша Станојевић, један од оснивача, за ББЦ на српском.

Уколико утисци других нису били позитивни, 40 одсто оних који су размишљали о одласку у одређену клинику од тога одустану, додаје.

Због тога су решили да направе платформу која би у области здравства била „попут Букинга у туризму&qуот;, каже Станојевић.

„Свака поликлиника, попут смештаја на тим сајтовима, има свој профил са локацијом, радним временом и докторима који за њих раде, можете директно да закажете преглед преко нашег сајта, а постоје и рецензије и искуства корисника за сваку појединачну клинику, које су подељене и према специјализацијама&qуот;, описује.

Марија Павловић, Београђанка која ради у сектору корисничке подршке, информације о болестима и установама углавном добија на Гуглу.

Али, то неретко значи и да ће провести неколико сати на различитим сајтовима и форумима током потраге, као и мноштво непроверених и понекад опречних тврдњи, прича она.

Због тога „увек има резерву према свему што прочита на интернету&qуот;, додаје.

Употребом апликација попут Хипократије могла би да реши део проблема, али само донекле.

„Верујем да то може да буде бољи систем - уместо да гуглаш тамо и овамо, гледаш овај, онај форум или друштвене мреже, ту можеш да нађеш све на једном месту&qуот;, каже Павловић.

Међутим, како каже, поверење у оно што би прочитала на таквој платформи „зависило од природе онога што тражи&qуот;.

„Код оваквих ствари ти треба лаичко мишљење - желиш да сазнаш да ли је неком нешто помогло, иако не знаш да ли би то и теби било од помоћи, тако да има и предности и мана&qуот;, сумњичава је Београђанка.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Савет лекара на клик, али не и 'доктор Гугл'

Док је у Србији путем апликације могуће донети одлуку о томе ком ће лекару отићи пацијенти, у Хрватској они не морају да изађу из домова како би стигли до доктора.

На сајту Литл дот Литл дот (ЛиттлеДот) и истоименој апликацији они могу да изаберу неке од десетина педијатара, неуролога, психолога, хирурга и других лекара са којима могу да комуницирају после регистрације.

• Велики успех науке: Мождане ћелије узгојене у лабораторији играју видео игру
• Има ли довољно лекова у Србији и како цене и навике потрошача утичу на несташице
• Зашто савремена медицина занемарује трансродне особе

Дарио Шимовић, хрватски инжењер и творац апликације, описује је као „алат за саветовање, а не дијагностику и лечење&qуот;, која је у почетку била посвећена деци, а касније је постала доступна и одраслима.

„Апликација није као 'доктор Гугл' где се често не могу видети аутори текстова, већ се код нас могу добити информације и савети од правих лекара чија су имена и презимена јасно наведена.

„На сајту имамо и 500 стручних чланака, аутори су доктори чије је име и презиме наведено, а написани су језиком који може да разуме обичан човек&qуот;, објашњава Шимовић за ББЦ на српском.

На једном регистрованом налогу може бити заведено више дигиталних медицинских картона за све чланове породице у које лекари имају увид пре и током саветовања путем дописивања, телефонског позива или видео линка.

„Пратили смо шта разне генерације воле - моја, средња генерација, воли телефонске позиве, генерација З воли да пише, а миленијалци преферирају видео комуникацију која се често користи и код неуролошког саветовања, па смо омогућили сва три начина&qуот;, описује Дарио Шимовић.

Доктор Моша Марковић, пензионисани инфектолог, сматра да би оваква технологија могла да помогне и убрза процес лечења, али само код једноставнијих здравствених проблема пацијената.

„Зато и постоје саветодавни центри, које можете да позовете и добијете неку врсту помоћи, јер постоји маса ствари које до доктора и прегледа не треба ни да стигну или нису хитне&qуот;, појашњава он.

Али, проналази и низ мана у оваквом приступу, за који сматра да ни у будућности неће моћи да замени непосредан контакт лекара и пацијената.

„Никада не бих радио мој посао комплетно на тај начин - чак и када ме зову пријатељи телефоном, могу да им дам савет, али им кажем да доведу дете или сами дођу на преглед&qуот;, описује инфектолог у пензији који је радни век провео у Општој болници у Панчеву.

Доктор Марковић наглашава и да информације путем модерних технологија лекарима преносе лаици, односно пацијенти или родитељи, што може навести на погрешне закључке.

„На пример, некада кожу не треба само видети, него и опипати и закључити како изгледа - то се зове клинички преглед&qуот;, додаје.

Како снимци мешкољења беба помажу у неуролошким прегледима?

Родитељи у Хрватској однедавно могу да провере неуролошки развој деце коришћењем модерних технологија, снимајући њихове покрете у кућним условима.

Томе је допринела апликација СЕНДД (Систем за рано откривање неуроразвојних одступања), која комбинацијом вештачке интелигенције и стручности неуропедијатара, који прегледају снимке, доноси процену о неуролошком развоју деце.

„Ова медицинска метода је стара 30 година, неуропедијатри је врло добро познају и свесни су да се проучавањем мешкољења деце може видети да ли је са мозгом детета све у реду&qуот;, каже за ББЦ на српском Томислав Стргар, шеф одсека за вештачку интелигенцију и вођа овог пројекта у ТИС групи, која је израдила апликацију.

Досад су лекари уживо у ординацијама посматрали покрете деце, а технологија им омогућава да до узорка на основу којег се поставља дијагноза дођу лакше и да он буде квалитетнији, додаје Стргар.

„Ти покрети морају бити спонтани, не смеју бити подстакнути звуковима или гласом родитеља, дете мора да лежи на леђима, мора да буде сито и не сме да буде нервозно.

„Када се овај преглед ради у установама, питање је да ли ће пред доктором показати покрете довољне за такву процену - зато смо одлучили да све то преселимо у кућне услове&qуот;, описује он.

Оно што за неке друге облике телемедицине може бити мањкавост, а то је недостатак директног контакта лекара и пацијента, код овог модела не представља проблем, тврди Стргар.

„Дете не мора да иде у болницу, нема сензора и скенера који би их иритирали, лекарима је лакше, јер сада ову врсту прегледа могу обавити било где и потребно им је само неколико видео снимака у периоду између другог и трећег месеца&qуот;, аргументује овај стручњак за вештачку интелигенцију.

Преко модела који препознају положај кључних тачака на телу детета и топлотних мапа које илуструју кретање беба у одређеном временском распону, ова технологија помаже неуропедијатрима у постављању дијагнозе.

„Тренутно прво лекари прегледају снимке, онда се уз те снимке тренира вештачка интелигенција, а коначни циљ је да вештачка интелигенција омогући докторима да не морају да прегледају снимке здраве деце, која су већина, већ да их упозорава само на оне где постоје одступања.

„Тако би поликлинике оствариле уштеде, а родитељи би остали сигурни да ће и даље неуропедијатри давати процену неуролошког развоја деце&qуот;, појашњава Стргар.

Шта иновације значе за лекаре, а шта за пацијенте?

Када је направио апликацију Литл дот, Дарио Шимовић желео је да корисницима омогући савете „искусних и стручних лекара, са добрим статусом у друштву&qуот;.

У ту групу спадају претежно старији доктори, каже он.

„Ту смо у старту имали проблем, јер они генерацијски не верују у нове технологије.

„Двоумили су се и сами да ли могу да раде на овај начин, али смо спровели анкету и установили да је 87 одсто њих дотад већ користило нове технологије комуникације са пацијентима - Вајбер, Воцап, паметне телефоне или мејлове&qуот;, прича Шимовић.

Сличан утисак је током разговора са лекарима и челницима клиника стекао и Саша Станојевић, један од оснивача сајта Хипократија.

„Дигитализација здравства код нас није на неком високом нивоу, тек смо на почетку тог процеса и увидели смо да је потребно доста времена да то прихвате.

„Много лакше иде са онима који имају млађи менаџмент, а више времена је потребно да би се то приближило људима старијег кова&qуот;, додаје Станојевић.

Доктор Моша Марковић један је од лекара који виде ограничења телемедицине, иако сматра да она може бити корисна код „једноставнијих ствари&qуот;.

„Модерне технологије могу да се користе код питања родитеља да ли деца треба да се вакцинишу или шта да раде када дете има температуру, можете дати неке мање савете&qуот;, наводи неке од примера.

„Али, у случајевима где је живот угрожен или где су ствари озбиљније - ту без прегледа нема ништа&qуот;, оцењује инфектолог.

Београђанка Марија Павловић каже да би за блаже здравствене тегобе покушала да се посаветује са лекаром преко модерних технологија комуникације.

Једном од главних предности телемедицине сматра „избегавање непријатне атмосфере&qуот; у болничким чекаоницама.

„Волим да пробам нове ствари, звучи ми у реду за ситније проблеме, то би донекле заобишло појаву стреса и анксиозности пред преглед или контролу код лекара.

„Али, за неке веће треба доктор да те прегледа и да обавиш анализе - то не може преко апликације&qуот;, закључује Павловић.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.27.2023)