Седма, јубиларна
Време 03.05.2023
Поводом књиге Ако су претходних, одличних шест репортерских колекција биле и остаће сведочанство најмутнијих времена, најгротескнијих лица и појава, седмица с насловом Немам питања, у својих пет глава, истовремено је и то, али и амаркордовско илуминисање далеког (социјалистичког) доба када се можда и наивно, ал’ свакако искрено, стремило бољем животу и срећнијим људима, без имало свести о том да ће доћи последња и “најпоследњија” времена
Најлепша су случајна открића, да искористим један Кашанинов лепи наслов. Оно тачно је да сам одавно, негде од после десетог броја, на позив Предрага Марковића, писао за “Време” а читао га од првог, али пре једно двадесетак година открио сам први пут текст Драгана Тодоровића у њему. Добро се сећам, бавио се годишњим окупљањима СПО-оваца, на челу са Вуком им, на Равној Гори. Привукао ме је, а потом и одушевио Тодоровићев језик, способност да се живо, питорескно и
