Krunisanje kralja Čarlsa Trećeg: Kompletan vodič za 6. maj

Milioni ljudi iz čitave Velike Britanije i van nje pripremaju se da proslave krunisanje kralja Čarlsa Trećeg - u simboličnoj ceremoniji koja spaja versku službu sa svečanom raskoši.

Ono se održava u Vestminsterskoj opatiji 6. maja i kralj, koji će biti krunisan zajedno sa Kamilom, kraljicom suprugom, biće 40. vladajući monarh koji je krunisan na tom mestu od 1066. godine.

Dan sjaja i formalnosti obilovaće običajima starim više od 1.000 godina.

Evo kako bi sve trebalo da se odvija.

• Kakav kralj će biti Čarls
• Novi kralj Čarls Treći
• Prvi božićni govor kralja Čarlsa: Naglasak na krizi i sve većim troškovima života

Formalna proslava započeće povorkom od Bakingemske palate do Vestminsterske opatije sa oblastima za posmatranje duž rute koje će se otvoriti u šest sati po britanskom letnjem računanju vremena.

Pristup javnosti duž Mola i Vajthola biće zasnovan na principu „ko pre dođe, imaće bolji pogled", a ljudi će biti usmeravani ka zvaničnim lokacijama sa ogromnim ekranima u Hajd Parku, Grin Parku i Sent Džejmsovom Parku kad se te oblasti napune.

Tribine za zvanice, među kojima su veterani oružanih snaga, službenici NHS-a i osoblje socijalne službe, podignute su ispred Bakingemske palate.

Skoro 200 članova oružanih snaga - većina iz Suverenove pratnje domaće konjice - koji će učestvovati u povorci do Vestminsterske opatije, počeće da se okupljaju u subotu ujutro.

Još 1.000 pripadnika vojnog osoblja kretaće se rutom, ali će celokupna povorka biti mnogo manja od ekvivalenta iz 1953. godine kad su među učesnicima bili i druge kraljevske porodice i premijeri zemalja Komonvelta.

Povorka kreće

Povorka će krenuti od Bakingemske palate krećući se Molom do Trafalgar Skvera, potom niz Vajthol i Parlament Strit, pre nego što skrene na Parlament Skver da bi stigla do Velike zapadne kapije Vestminsterske opatije.

Za razliku od dosadašnje tradicije, kralj Čarls i kraljica supruga Kamila voziće se u Državnoj kočiji dijamantskog jubileja umesto u starijoj, ali neudobnijoj Zlatnoj državnoj kočiji.

Dolazak u Vestminstersku opatiju

Očekuje se da će povorka stići u opatiju nešto pre 11 časova, a kralj će najverovatnije nositi vojnu uniformu umesto tradicionalnijih pantalona i svilenih čarapa koje su nosili kraljevi pre njega.

Kralj Čarls će ući kroz Velika zapadna vrata i produžiti kroz crkvu dok ne stigne do centralnog prostora u opatiji.

Ceremonija će započeti u 11 i biće praćena muzikom koju je odabrao sam kralj, 12 naručenih novih kompozicija, među kojima je jedna Endrjua Lojda Vebera i grčku pravoslavnu muziku u znak sećanja na oca, princa Filipa.

Kraljev unuk, princ Džordž, biće među skutonošama u Vestminsterskoj opatiji, sa Kamilinim unucima Lolom, Elajzom, Gasom, Luisom i Fredijem.

Neki od onih koji će učestvovati u procesiji unutar opatije nosiće regalije ispred kralja, sa većinom predmeta postavljenim na oltaru sve dok ne budu bili potrebni u ceremoniji.

Šta su regalije?

Velika Britanije je, prema navodima na internet stranici kraljevske porodice, jedina evropska zemlja koja na krunisanjima još uvek koristi regalije - simbole kraljevskog statusa kao što su kruna, kugla i skiptar.

Pojedinačni predmeti simbolišu različite aspekte službe i odgovornosti monarha.

Čarlsu će biti uručena Suverenova kugla, Suverenov skiptar sa krstom i Suverenov skiptar sa golubicom, kao i drugi artikli u ključnim trenucima ceremonije.

Kamili će biti uručen štap kraljice supruge i skiptar kraljice supruge sa krstom - koji odražavaju kraljeve skiptare.

Služba ima nekoliko stadijuma, za koje se očekuje da će trajati malo kraće od dva sata.

Faza prva: Priznanje

Kralj Čarls će biti predstavljen „narodu" - što je tradicija koja korene vuče još iz anglosaksonskih vremena.

Stojeći pored 700 godina stare Stolice krunisanja, nadbiskup kenterberijski Džastin Velbi će se okrenuti ka obe strane opatije i proglasiti Čarlsa „neprikosnovenim kraljem", pre nego što zatraži od okupljenih da iskažu poštovanje i vernost.

Druge priče o krunisanju:

• Anketa o krunisanju Čarlsa: Većina Britanaca i dalje za monarhiju, ali manje rojalista među mladima
• Krunisanje kralja Čarlsa: Ko ide - a ko ne
• Šta do sada znamo o krunisanju kralja Čarlsa
• Ogromna bista kralja Čarlsa od čokolade u čast krunisanja
• Princ Hari će prisustvovati očevom krunisanju bez Megan Markl

Okupljeni će povikati: „Bože, čuvaj kralja!", a trube će se oglasiti posle svakog priznavanja.

Stolica za krunisanje, poznata i kao Stolica svetog Edvarda ili Stolica kralja Edvarda, smatra se najstarijim delom nameštaja u Velikoj Britaniji koji se još uvek koristi za prvobitnu namenu.

Na njoj je krunisano 26 monarha.

Prvobitno je napravljena po narudžbi engleskog kralja Edvarda Prvog da bi se u njoj ugravirao Kamen sudbine, koji je uzet iz blizine Skouna u Škotskoj.

Kamen - drevni simbol škotske monarhije - vraćen je u Škotsku 1996. godine, ali će biti prebačen u London za korišćenje tokom službe.

Tokom krunisanja, stolica od hrastovine postavlja se u središte istorijskog srednjevekovnog mozaika poznatog kao „trotoar Kosmati", ispred Visokog oltara, da bi se istakla verska priroda ceremonije.

Faza druga: Zakletva

Nadbiskup kenterberijski tražiće od kralja Čarlsa da potvrdi da će tokom vladavine poštovati zakon i Crkvu Engleske, pre nego što kralj spusti ruku na Sveto jevanđelje i položi Zakletvu krunisanja - što je zakonska obaveza.

Kralj Čarls bi mogao da doda neke reči da bi uvažio više veroispovesti koje se poštuju u Velikoj Britaniji, ali to verovatno neće činiti sastavni deo same zakletve i još nije potvrđeno.

Faza treća: Pomazanje

Kraljeva ceremonijalna odežda biće uklonjena i on će sesti na stolicu za krunisanje da bi bio pomazan, istakavši duhovni status vladara koji je i poglavar Crkve Engleske.

Nadbiskup će sipati specijalno ulje iz Ampule - zlatna pljoska - na kašiku za krunisanje, a potom pomazati kralja u obliku krsta po glavi, grudima i rukama.

Ampula je napravljena za krunisanje Čarlsa Drugog, ali njen oblik potiče od ranije verzije i legende da se Devica Marija ukazala svetom Tomasu Beketu u 12. veku i dala mu zlatnog orla iz kog će svi budući kraljevi Engleske biti pomazani.

Kašika za krunisanje je mnogo starija, preživevši uništavanje regalija po naređenju Olivera Kromvela posle Engleskog građanskog rata.

Samo ulje napravljeno je za krunisanje uz pomoć maslina uzgojenih u dva maslinjaka na Maslinovoj gori u Jerusalimu, osvećeno na specijalnoj ceremoniju u Hramu vaskrsenja Hristovog.

Iznad stolice mogao bi biti postavljen baldahin kako bi zaklonio kralja od pogleda, jer se ovo smatra najsvetijim delom službe.

Faza četvrta: Investitura

Bukvalno krunišući trenutak - kad će kralj nositi Krunu Svetog Edvarda jedini put u životu.

Kruna je nazvana po mnogo ranijoj verziji napravljenoj za anglosaksonskog kralja i sveca Edvarda Ispovednika, i kaže se da je korišćena na krunisanjima posle 1220. godine, sve dok Kromvel nije naredio da se otopi.

Napravljena je za kralja Čarlsa Drugog, koji je želeo krunu sličnu onoj koju je nosio Edvard samo veličanstveniju.

Kralj Čarls Treći biće tek sedmi monarh koji će je nositi posle Čarlsa Drugog, Džejmsa Drugog, Vilijama Trećeg, Džordža Petog, Džordža Šestog i Elizabete Druge - koja ju je poslednji put nosila na krunisanju 1953. godine.

Prvo će kralju biti uručeni predmeti kao što su suverenova kugla, suverenov prsten, suverenov skiptar sa krstom i suverenov skiptar sa golubicom.

Potom će nadbiskup postaviti krunu svetog Edvarda na kraljevu glavu, oglasiće se trube i plotuni će biti ispaljeni širom Velike Britanije.

Šezdeset dve topovske salve biće ispaljene sa londonskog Tauera, sa salvom šest topova sa gardijskog konjičkog manježa.

Dvadeset jedan hitac biće ispaljen na još 11 lokacija širom Velike Britanije, u Edinburgu, Kardifu i Belfastu, i sa aktivnih brodova kraljevske mornarice.

Faza peta: Ustoličenje

Tokom poslednjeg dela ceremonije, kralj će sesti na presto.

Možda će ga čak na njega podići nadbiskup, biskupi i druge podanici kraljevstva.

Tradicionalno, niz članova kraljevske porodice i podanika bi potom odalo poštu kleknuvši pred novim kraljem, zarekavši mu se na vernost i poljubivši mu desnu ruku.

Međutim, veruje se da će princ Vilijam biti jedini kraljevski vojvoda koji će odati poštu kralju Čarlsu.

Kraljica supruga

Posle odavanja pošte, biće pomazana, krunisana i ustoličena kraljica supruga Kamila u mnogo jednostavnijoj ceremoniji - ona neće morati da polaže zakletvu.

Biće krunisana krunom kraljice Meri - prvobitno napravljenom za krunisanje kraljice Meri uz Džordža Petog - ali modifikovanom da se uklone neki lukovi i da se dodaju dijamanti Kulinan Treći, Četvrti i Peti.

Odlazak

Kralj i kraljica supruga će ustati sa prestola i verovatno ući u Kapelu Svetog Edvarda - tu će Čarls skinuti Krunu svetog Edvarda i staviti Imperijalnu državnu krunu, a potom se pridružiti povorci iz opatije dok se bude intonirala nacionalna himna.

Kralj i kraljica supruga će se potom vratiti u Bakingemsku palatu istom rutom kojom su došli samo suprotnim smerom, ovaj put putujući u 260 godina staroj Zlatnoj državnoj kočiji korišćenoj tokom svakog krunisanja još od Vilijama Četvrtog 1831. godine.

Prema nekim najavama, troje dece princa od Velsa, prinčevi Džordž i Lusi i princeza Šarlota, pridružiće se povorci zajedno sa roditeljima, u kočiji koja će ići iza Zlatne državne kočije.

Skoro 4.000 pripadnika britanskih oružanih snaga učestvovaće u, po rečima Ministarstva odbrane, najvećoj vojnoj ceremonijalnoj operaciji ove vrste u jednoj generaciji.

Pridružiće im se predstavnici zemalja Komonvelta i Britanskih prekomorskih teritorija.

A Kraljevska britanska legija će obezbediti stočlanu počasnu gardu koja će stajati uz rutu povorke na Parlament Skveru.

Ruta je duga 2,29 kilometra od opatija do palate.

Kralju i kraljici će salutirati i skandirati vojska na paradi.

Godine 1953, ruta je bila duža od šest kilometara i trebalo je 45 minuta da čitava povorka prođe pored jedne tačke.

Nadletanje Bakingemske palate

Od krunisanja kralja Edvarda Sedmog 1902. godine postao je običaj da novi monarh pozdravi masu na Molu sa balkona Bakingemske palate - kraljici su se pridružili njena majka, deca i sestra među drugim članovima kraljevske porodice dok je gledala nadletanje u kom su učestvovale stotine aviona 1953. godine.

Bakingemska palata je potvrdila da će kralj Čarls i kraljica Kamila nastaviti ovu tradiciju - mada još nije potvrđeno koji će članovi kraljevske porodice učestvovati u njoj.

Oni koji će biti prisutni, prisustvovaće kraju javnih proslava od toga dana, sa šestominutim nadletanjem pripadnika vojske, kraljevske mornarice i kraljevskog vazduhoplovstva i kulminacijom u vidu parade Crvenih strela.

Napisao: Kris Klejton, dizajn: Lili Hinh i Zoi Bartolomju, ilustracija: Dženi Lo

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.05.2023)