Избори у Турској: Сад је и званично - Ердоган и Килиџдароглу иду у други круг

Актуелни, моћни председник Реџеп Тајип Ердоган у недељу у првом кругу освојио је 49,51 одсто гласова, док је Кемал Килиџдароглу, кандидат широке опозиционе коалиције, добио 44,88 одсто гласова. Други круг избора одржаће се 28. маја.

BBC News 16.05.2023

Turkish President Tayyip Erdogan greets his supporters as he leaves his residence in Istanbul, Turkey May 14, 2023. — Реџеп Тајип Ердоган

Председнички избори у Турској биће решени у другом кругу, саопштио је Врховни изборни савет.

Актуелни, моћни председник Реџеп Тајип Ердоган у недељу у првом кругу освојио је 49,51 одсто гласова, док је Кемал Килиџдароглу, кандидат широке опозиционе коалиције, добио 44,88 одсто гласова.

Трећи кандидат, Синан Оган освојио је око пет процената, док се Мухарем Инче повукао из трке неколико дана уочи избора - мада је и његово име било на листићу, па је освојио 0,43 одсто гласова.

Да би неко постао председник Турске, потребно је да освоји 50 одсто плус један глас.

Оган, националистички политичар, могао би да буде тас на ваги за одлуку у другом кругу избора 28. маја.

Познат је по прокламованој политици протеривања великог броја сиријских избеглица, као и одбрани турских националних интереса.

Право гласа на изборима има 64,11 милиона људи, а више од 4,9 милиона турских грађана гласало је први пут.

Више од 3,41 милиона људи било је регистровано за гласање из иностранства.

Грађани су гласали на председничким и парламентарним изборима, а бирали су између три председничка кандидата, 24 политичке странке и 151 независног кандидата за парламент који има укупно 600 посланичких места.

Ердоганова Странка правде и развоја освојила је 35,43 одсто гласова, док је Килиџдароглуова Републиканска народна странка освојила 25,4 процената.

Ердоган и Килиџидароглу су два пола турске политике.

Посебно се разлику у виђењу спољне политике Турске, једној од најважнијих чланица НАТО-а.

Док Ердоган, рецимо, продаје војну опрему Украјини, попут дронова Барјактар, задржава добре односе са руским председником Владимиром Путином и оштро се противи пријему Шведске у НАТО, тражећи од скандинавске земље да испоручи Курде које сумњичи за тероризам.

Килиџдароглу је у кампањи говорио о приближавању европским вредностима, а не противи се пријему Шведске у НАТО.

Како је гласала турска дијаспора?

Око милион турских исељеника гласало је на председничким и парламентарним изборима, а излазност је највећа међу онима који живе у Немачкој, Канади и САД, наводи државна агенција Анадолу.

Изборна комисија каже да је већа излазност дијаспоре један од разлога што се гласови још пребројавају.

Агенција наводи да је подршка Ердогану била велика у северној Африци и деловима западне Европе, док су Америка и Океанија подржале Килиџдароглуа.

Како су гласали у Босни и Херцеговини?

У Босни и Херцеговини право гласало имали су 1.473 турских држављана.

Ердоган је добио 669 гласова (45,92 одсто), а његов главни ривал Кемал Килиџдароглуа 632 (43,38 одсто), пише сарајевско Ослобођење.

Кандидат Синан Оган освојио је 116 гласова (7,96 одсто), док је Мухарем Инче добио 40 гласова (2,74 одсто).

Ердоганова партија је на власти од новембра 2002. године, а Турском влада од 2003.

У почетку, Ердоган је био премијер, али је потом постао председник 2014. године, што је био одговор на неуспели државни удар 2016. после којих је драматично повећао сопствена овлашћења.

Поздрављајући присталице са балкона седишта странке, заједно са супругом, Ердоган је изразио наду у победу у првом кругу, додајући да му неће сметати ако је воља народа таква да буде другог круга.

На балкону се појавио певајући песму из кампање „За оне који чују и за оне који не чују&qуот;.

President Recep Tayyip Erdoğan waves to his supporters from a balcony on May 15, 2023 in Ankara — Ердоган са супругомм поздравља присталице

„Иако још нема коначних резултата, могу да кажем да смо у предности са чистом разликом&qуот;, рекао је он, обраћајући се присталицама са балкона седишта владајуће Партије правде и развоја.

Његов противкандидат, 74-годишњи Кемал Килиџдароглу, уверен је да ће победити у другом кругу.

„Воља за променом у друштву је изнад 50 одсто&qуот;, рекао је он у седишту опозиционе коалиције, окружен савезницима, мада нису деловали тако самоуверено као пред изборе.

Kemal Kilicdaroglu (4th L), is joined by other leaders including Meral Aksener and Temel Karamollaoglu — Килиџдароглу и савезници

Испред седишта странке, присталице су узвикивале једну од његових парола „Биће све у реду&qуот;, али нису баш изгледали као да су уверени у то.

У готово свим предизборним анкетама, предвиђао се други круг, али је у свима давана предност опозиционом кандидату, а не Ердогану.

Трећи кандидат на изборима Синан Оган рекао је да ће ускоро одлучити кога ће од ривала подржати у другом кругу.

Избори се веома пажљиво прате на Западу, јер је Килиџдароглу обећао да ће повратити темеље демократије у земљи, као и оснажити односе са њеним савезницима из НАТО-а.

С друге стране, влада исламистичких корена председника Ердогана оптужила је Запад да планира да га свргне.

Русија: Надамо се још чвршћим везама са Турском

Кремљ је саопштио да Русија очекује да ће „продубити&qуот; односе са Турском, без обзира на исход председничких избора.

„Са великом пажњом и интересовањем пратимо вести из Турске. Поштоваћемо избор турског народа.

„Без обзира на коначне резултате, надамо се да ће се наша сарадња наставити, продубити и проширити&qуот;, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков, преноси агенција АФП.

Погледајте видео:

Упоредо са председничким, одржани су и парламентарни избори, а Ердоганова коалиција да иде ка већини у парламенту.

Месецима су различите опозиционе странке у Турској удруживале снаге у покушају да свргну председника који је драматично проширио у власт од неуспелог пуча против њега 2016.

Последњих десетак година, Ердоган се суочио са многим изазовима у унутрашњој и спољној политици, од поменутог пуча, преко галопирајуће инфлације до разорног земљотреса раније ове године у којем је погинуло више од 50.000 људи, а многи су оптужили управо њега и његову власт за недовољно брз одговор, али и корупцију у грађевинској индустрији због које су многе зграде изграђене неквалитетно.