Fransoaz Žakob (UN): Treba regulisati sankcionisanje govora mržnje, kao prevenciju agresije

Učesnici debate o suzbijanju govora mržnje zaključili su danas da govor mržnje vodi ka drugim oblicima nasilja ili krivičnih dela i da treba regulisati njegovo zakonsko sankcionisanje, kao i da to nije ugrožavanje slobode govora. Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob je na debati koja je organizovana u Medija centru povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje koji se obeležava 18. juna, rekla da se u govor mržnje može računati sve ono što je "diskriminatorno" rečeno, u vezi religije, političke orjentacije ili bilo koje karakteristike pojedinca ili grupe ljudi. {image2} Žakob je podsetila na primere iz istorije gde je "govor mržnje okrenuo ljude jedne protiv drugih, koji su prethodno živeli zajedno u miru", kao i da se u poslednje vreme govor mržnje širi i preko društvenih mreža. "Govor mržnje treba suzbijati da ne može da se uzdigne na agresiju, nasilje i diskriminaciju. To je degradacija dijaloga i uzdizanje dezinformacija", rekla je Žakob i dodala da se Srbija suočava sa problemom govora mržnje. {image3} Ministar za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog Tomislav Žigmanov je rekao da je "govor mržnje globalni fenomen koji je nažalost prisutan i u našem društvu". "Moramo naći način kako da se suprotstavimo i kada je u pitanju prevencija, i kada je u pitanju sankcionisanje. Treba osnažiti kazne za one koji su nosioci govora mržnje, voditi kampanje protiv govora mržnje i sprovoditi nultu toleranciju prema govoru mržnje", rekao je Žigmanov. Žigmanov je ocenio da je normativni okvir za sankcionisanje govora mržnje u Srbiji "manje - više korektan", a da postoji problem "neregulacije u prostoru društvenih mreža". {image4} Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper je upozorio da "govor mržnje ima stvarne posledice u životu", kao i da mediji koji se bave promocijom i širenjem govora mržnje to često rade zbog novca koji na takav način zarađuju. "Osnovno pitanje je kako voditi demokratsko društvo zasnovano na poštovanju ljudskih prava", kazao je Flesenkemper i dodao da se protiv govora mržnje treba boriti tako što će se omogućiti život "u demokratskom društvu a ne kroz ograničavanje slobode govora". {image5} Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu je rekao da je govor mržnje "degradacija kulture dijaloga". Bratu je ukazao da države članice OEBS-a nisu postigle saglasnost oko zajedničke definicije govora mržnje, ali da je u isto vreme postignuta saglasnost oko "promocije tolerancije", ohrabrivanja pluralističke debate i borbi protiv nacionalzima, šovinizma, ksenofobije i antisemitizma. {image6} "Mediji treba da promovišu multikulturalnost", rekao je Bratu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je rekla da je "ejdžizam sve češći oblik diskriminacije u ovom veku", kao i da govor mržnje treba da bude zabranjen zakonom.

(Beta, 06.15.2023)