Корачница 'Марш на Дрину'

Композицију “Марш На Дрину“, компоновао је Станислав Бинички 1914. године за време Првог светског рата.

Корачница је посвећена Комбинованом пуку који је, под командом пуковника Миливоја Стојановића, у храбром налету преко Дрине протерао надмоћнију аустроугорску војску.

Веома брзо овај марш је постао симбол храбрости српске војске у Првом светском рату, а постигао је такву популарност да су га у то време интерпретирали и оркестри савезничких армија.

Књижевник Иво Андрић, једини добитник Нобелове награде са простора бивше Југославије, 1961. године на додели Нобелове награде у Шведској понео је композицију "Марш На Дрину” која је изазвала велику пажњу шведске јавности и сматра се да је то допринело њеној популаризацији средином прошлог века. Поему "Марш на Дрину" написао је 1964. године новинар и песник Милоје Поповић Каваја, поводом 50-те годишњице битке на Церу. Поема је у целини прилагођена музичкој матрици композиције, а уз сагласност породице композитора Биничког, последње три строфе и рефрен су одабрани као трајни стихови за ову музику. Хор и оркестар културно уметичког друштва “Иво лола Рибар” из Београда први су извели музику са текстом ове песме. Поема има верзије и на енглеском, италијанском и немачком језику.

Ово уметничко дело извођено је у разним аранжманима и обрадама, нашло се на репертоарима светских музичара Чет Еткинса, група „Спотникс“, „Џокерс“, а најпознатију верзију извели су „Шедоуси“. Песма је снимљена и у Данској, Јужној Африци, Белгији, Шведској, Великој Британији…

Од југословенских група обраде марша на Дрину урадили су „Смак“, „Лајбах“, Џони Штулић...

Песма "Марш на Дрину" добила је највише гласова на референдуму о државним симболима Републике Србије 1992. године, који је касније поништен због недовољног одазива гласача. Међутим велики број становника Србије и даље ову композицију и текст доживљава као незваничну химну.

Прилог Кинеске Медијске Групе (ЦМГ).

(Бета, 21.06.2023)