36.: Jefimijini dani u Trsteniku: Jefimijina i Brankova molitvena uzvišenja
Blic 02.07.2023
Poezija, pogotovo duhovna, relativizuje vreme i prostor, poseduje univerzalnu lepotu i značaj. Nadvremeno svojstvo poezije ogleda se u sjedinjavanju prošlog, sadašnjeg i budućeg. Pre tri i po hiljade godina, anonimni egipatski pesnik u minijaturi „Razgovor umornoga od života s dušom“ peva: „Preda mnom smrt/– kao sesti pod jedro/ na vetrovit dan.” Ovi stihovi nemaju starost, oni su večito mladi, ni pesnik nema godine, on je zauvek mlad.
Ima pojava u vremenu kada poezija nadilazi književne stepene i pokazuje se kao duhovna supstanca u čistom talentu od Boga. U dnevnoj književnoj praksi, postoji i takozvana poezija s druge strane, poezija bez nadahnuća; i ona na javnoj sceni funkcioniše, ali kao artificijelna kompilacija i reciklaža postojećeg. Dabome, poezija otvara raznovrsne postupke i mnoga tematsko-motivska polja, i to je sve umetnost. Ako je zaista duhovna, poezija je u funkciji molitvene
