Demostat: Demokratije u razvoju i politički podeljene zemlje plodno tlo za hibridne napade
Osnovni cilj hibridnih napada je, između ostalog, da utiču na javnost ili procese koji su važni za donošenje ključnih odluka, a to se u eri digitalnog života najlakše radi širenjem dezinformacija putem netradicionalnih medija i društvenih mreža, ocenjuju stručnjaci ukazujući da su najplodnije tlo za hibridne pretnje demokratije u razvoju, ali i zemlje u kojima su političke podele očigledne, prenosi danas Demostat.
Ta dva istraživanja ukazuju da je region podložan sve većoj dinamici širenja neistina, ali i sve većem broju sajber napada, posebno na državne institucije.
Nešto manji procenat, odnosno 79 odsto anketiranih građana, smatra da su hibridne pretnje takođe veliki problem za društvo, a ispitanici su uvereni da ih uglavnom upućuju druge države prema zemlji.
Ovim zabrinjavajućim podacima koji utiču na razmišljanja građana u zemlji, navedenim u dokumentu, dodaje se visokih 92,3 odsto ispitanika koji kažu da pored hibridnih pretnji i širenja dezinformacija, organizovani kriminal u zemlji ima ulogu u bezbednosnoj situaciji u zemlji, navodi Demostat.
S druge strane, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u analizi ove teme navodi da je nalet sajber napada naterao balkanske zemlje da unaprede svoje kapacitete za odbranu od sajber kriminala.
BIRN je mapirao 40 slučajeva i prikupio podatke o značajnim sajber napadima koji ciljaju na biometriju i ugrožavaju digitalni identitet građana u različitim sektorima u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Srbiji, zemljama koje su doživele značajan porast sajber napada poslednjih meseci.
Kako navodi istraživačka mreža, vešti ljudi sa tehnologijom, odnosno hakeri, prilikom napada najčešće koriste tehnike "fišing mejlova" i traže otkup od nadležnih za vraćanje ukradenih podataka od institucija.
Demostat prenosi izjavu Bojana Stojkovskog, dugogodišnje novinara koji je bio deo BIRN-ovog istraživanja da hakerski napadi na Balkanu imaju zajednički imenilac za sve zemlje, a to je rušenje poverenja u institucije, a time i demokratiju.
"Veliki broj hakerskih napada koji su se dogodili u poslednjih godinu dana pokazao je da posledice mogu poremetiti finansijske sisteme, paralizovati rad i aktivnosti vlade, kao i kompromitovati osetljive i lične podatke velikog broja građana, a kao rezultat toga, sve ovo podriva poverenje makedonske javnosti u državne institucije", rekao je Stojkovski za Sloboden pečat.
Pored toga, istraživanje BIRN-a ukazuje da su bankarski sistemi, državne institucije i lični podaci građana najčešća meta hakera u zemljama Balkana.
Mane Piperevski, izvršni direktor Sajber plusa i stručnjak za sajber bezbednost u više navrata je istakao da zemljama regiona nedostaje strategija sajber bezbednosti koja će sprečiti hakerske napade, dezinformacije i širenje strane propagande putem interneta.
"Društvo ide u pravcu digitalizacije koja je počela pre dve decenije. Ova digitalizacija izaziva migraciju socijalnih usluga koje su nešto što obezbeđuje profit državi i građanima. Zato je veoma važno da sve usluge u društvu koje se digitalizuju budu izgrađene na tri stuba. Prvi stub je da bude jednostavan za korišćenje, drugi stub je funkcionalnost sistema, a treći stub je bezbednost digitalnih sredstava", rekao je Piperevski za Sloboden pečat.
Prrema njegovim rečima problem koji se javlja kod sva tri stuba je što se oni ne posmatraju kao kontinuirani proces, već se nabavlja softver, postavlja koncept digitalizacije i servis se stavlja u upotrebu.
(Beta, 17.07.2023)
