Iz arhive Brankovog kola: Svetlosni glas Živana Saramandića
Blic 20.08.2023
Onaj ko je svestan značaja, duhovne dubine i simbola Sremskih Karlovaca, razumeće da su oni ozvučeni vekovnim pojanjem talentovanih ljudi, svakodnevnim liturgijskim rascvatom ljudskoga srca u Bogu. Tu su i crkvena zvona što više puta u toku dana označavaju i uzvisuju tok vremena na Zemlji u ovom nesvakidašnje malom, a velikom mestu.
Danas oko devet hiljada, a u Brankovo vreme četiri hiljade duša, živi podno Stražilova, u srpskom Sionu. Svetlost i zvuci, tako nazvah pre dve decenije jednu svoju knjigu pesama u Srpskoj književnoj zadruzi. Da, Sremski Karlovci i Stražilovo to jesu, svetlost i zvuci vremena zemnog ka večnom životu. A tek mlado pevanje u najstarijoj srpskoj, Karlovačkoj (1791), Brankovoj gimnaziji i tri godine mlađoj Karlovačkoj bogosloviji „Sveti Arsenije Sremac“. Ove dve
