Ејбрамс: ОВК у лето 1999. подвргла Србе и Роме насиљу, Тачи тврдио да су то акти појединаца

Бета 06.09.2023

Званичник Хјуман рајтс воча (Хуман Ригхтс Ватцх - ХРВ) Фред Ејбрамс (Абрахамс) посведочио је данас, на суђењу бившем команданту ОВК Хашиму Тачију (Хасхим Тхаци) и саоптуженима за ратне злочине на Косову и у Албанији, да је ОВК у лето 1999. подвргла косовске Србе и Роме раширеном и систематском насиљу.

После прекида непријатељстава и доласка Кфора на Косово, 12. јуна 1999. "на десетине хиљада Срба је било протерано или је отишло", а Срби и Роми су били отимани, притварани, злостављани и убијани, изјавио је Ејбрамс, позивајући се на налазе истраге коју је спровео ХРВ.

Извештај ХРВ о том насиљу, Ејбрамс је, како је рекао, у августу 1999. предао Тачију, тадашњем косовском премијеру, али је Тачи злодела приписао појединцима тврдећи да "свако може обући униформу ОВК и починити злочин".

"Рекао ми је да није политика ОВК да чини или одобрава те злочине. Ја се с тим нисам сложио", изјавио је Ејбрамс.

Сведок је нагласио да је Тачију тада указао на налазе ХРВ о "свеприсутном" насиљу над Србима и Ромима које се одвијало по "истом обрасцу".

"Пренео сам му нашу забринутост због тога што су десетине хиљада Срба протеране или су отишле и због отмица, нестанака људи, убистава, притварања и кршења људских права", посведочио је Ејбрамс.

Тачи је, по сведоку, "признао да постоје проблеми и насилни инциденти и осудио је убиство српских сељака", али је тврдио да су то изоловани акти појединаца, а не ОВК.

"Одбио је ту оптужбу, тврдећи да су злодела починиле приватне особе, маскиране као припадници ОВК", посведочио је Ејбрамс.

По сведоку, докази које је ХРВ прикупио о "раширености и обрасцу злодела сугерисали су, међутим, да то није могло бити индивидуално насиље".

Ејбрамс је рекао да Тачијева влада, после њиховог сусрета, није реаговала на оптужбе изнете у извештају ХРВ.

Сведок је испричао да је с Тачијем и Фатмиром Љимајем (Лимај) у јесен 1998. имао састанак о новинарима Тањуга Небојши Радошевићу и Владимиру Добричићу које је ОВК претходно заробила.

"Радошевић и Добричић нису били први новинари које је ОВК заробила...У августу 1998, новинаре Ђуру Славуја и Ранка Перинића, ОВК је отела у околини Ораховца...То је повећало нашу забринутост", рекао је сведок.

Радошевића и Добричића, ОВК је ослободила 28. новембра 1998, а судбина Славуја и Перинића не зна се до данас.

Током састанка, 10. новембра 1998, Тачи и Љимај су Ејбрамса известили да је Радошевићу и Добричићу "суђено, да им је изречена пресуда и да ће бити ослобођени кад издрже казну".

Преко свог политичког представника Адема Демаћија (Демаqи) и саопштења Главног штаба, ОВК је претходно потврдила да држи Радошевића и Добричића и да их је оптужила за "шпијунажу".

"Питали смо Тачија и Љимаја о судјењу...да ли су оптужени имали адвокате и право на жалбу. Они су одговорили да новинари нису имали браниоце и да нису присуствовали суђењу. Тражили смо да их видимо, али су Тачи и Љимај то одбили из разлога војне безбедности", описао је Ејбрамс састанак.

Представници ХРВ су вођама ОВК тада рекли и да наводно суђење није било по међународним стандардима и да би новинари стога требало да буду ослобођени.

Тачи и Љимај су "одговорили да је то ствар независног правосуђа и да се они не могу мешати јер би то нарушило кредибилитет ОВК", изјавио је Ејбрамс.

Тужилац Алан Тигер (Тиегер) предочио је сведоку Тачијеву каснију изјаву да суђења Радошевићу и Добричићу није ни било и да он није ни знао да су они били притворени.

"Не, нама су рекли да је новинарима суђено и потврдили су да су они били притворени", остао је при свом исказу Ејбрамс.

Тужилац Тигер је у судници приказао саопштење Главног штаба ОВК да су Радошевић и Добричић били осуђени на затворску казну од 60 дана због "шпијунаже" и да су упућени у "затвор број седам".

Током исказа, Ејбрамс је потврдио и да је ОВК, 1998-99, за мету узимала и "нелојалне" Албанце које је сматрала "колаборантима" са српским властима или који су се "противили оружаном устанку".

"Људи на Косову плашили су се и да ће сносити последице ако говоре о злочинима ОВК", назначио је Ејбрамс.

У наставку суђења, Ејбрамса унакрсно испитују браниоци оптужених.

Заједно са Тачијем, суди се члановима Главног штаба ОВК Кадрију Весељију (Весели), Реџепу Сељимију (Рексхеп Селими) и Јакупу Краснићију (Красниqи).

У 10 тачака, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та злодела почињена су, по оптужници, у четрдесетак притвореничких центара ОВК на Косову и у два притвора у северној Албанији.

Кривична дела из оптужнице квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала противницима - Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за "издајнике", "шпијуне" и "колаборанте" са српским властима.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља (Сила), Љах Брахимај (Лахи), Фатмир Љимај (Лимај), Сујелман Сељими (Силејман), Рустем Мустафа (Ррустем), Шукри Буја (Схукри), Љатиф Гаши (Латиф Гасхи) и Сабит Геци.

Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министа за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.

Сви оптужени, који су ухапшени на Косову 4. и 5. новембра 2020., у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Тачи и саоптужени су од хапшења у судском притвору у Схевенингену (Сцхевенинген), а суд је више пута одбио њихов захтев да буду привремено ослобођени.

(Бета, 06.09.2023)

Прочитајте још

Кључне речи

Друштво, најновије вести »